О Ристу Пејатовићу
(Напомена: У оквиру VII Дана хумора и сатире „Вуко Безаревић”, 1994. године, тадашњи Савјет манифестације установио је награду за карикатуру. Награда носи назив по првом академски образованом сликару и вајару из Пљеваља Ристу Пејатовићу.)
Ристо Пејатовић (Пљевља, 4. 9. 1877 – Београд, 20.12. 1905). Отац Јоко, чиновник и преводилац у пљеваљском ућумату, мајка Ана из трговачке породице Ђенисијевић, брат Танасије, први директор Пљеваљске гимназије, научник, сликар, гуслар, бесједник, културни и јавни радник. Основну школу завршио у Пљевљима (1890), нижу гимназију и богословско – учитељску школу у Београду (1898) као благодејанац српске владе. Са братом Танасијем и Стеваном Самарџићем уређивао рукописни лист Типар (са потписом Др Мум) и бавио се његовим илустровањем. Учитељ у основној школи у Новом Пазару (1899 – 1900) и ревизор тамошњих српских школа. Помагао брату Танасију у сакупљању етнолошко – антрополошке грађе и грађе за Српски речник. Залагањем српског конзула у Приштини, Бранислава Нушића, српска влада му одобрила државну стипендију за студије педагогије у Прагу (1900 – 1905) гдје, осим педагогије, похађа студије сликарства и вајарства и музичке курсеве виолине и клавира. Студије вајарства завршава са одличним успјехом и добија Главну државну награду Чешке за вајарство. („Борац на умору“). Сарађује у чешким листовима, држи предавања у Прашком учитељском друштву о културним и политичким прилкама у Старој Србији.У Прагу другује с Марком Рачким, Влахом Буковцем и Иваном Мештровићем. Похађа тромјесечни курс технике клесања у мермеру на академији у Венецији. Непосредно пред смрт у Београду добија Прву државну награду српске владе за скулптуру „Карађорђе“, поводом стогодишњице Првог српског устанка. Писао приповијетке, педагошке чланке, преводио с чешког и руског језика. Сарађивао у Цариградском гласнику и Босанској вили.
(Преузето из ВЕЛИКИ НАРОДНИ ТИПАР, фототипско и транскрибовано издање; Приредили: Добрило Аранитовић и Радоман Ристо Манојловић, Завичајни музеј – Пљевља, 2007.)
