Милан Р. Симић – ДЕМОКРАТИЗМИ
Колега, поново си објавио мој афоризам у новинама.
Одличан ти је.
Имам доброг адвоката, али у затвору је.
Купио сам место у нашој фалсификованој историји.
За оригиналну нисам имао довољно новца.
Направили смо места у нашој историји за рехабилитоване.
Избацили смо из ње домаће издајнике.
Поднео сам молбу за пријем у Удружење писац.
Објавио сам неколико писама у рубрици „Међу нама“.
Народне кухиње нисмо отворили само због сиротиње.
Оне су и за интелектуалаце.
Чувајмо слободу размишљања.
Узеће нам и њу.
Писци су баш тврдоглави.
И даље пишу а добро знају да више нико ништа не чита.
Црква не поштује Божје заповести, власт Устав.
Комшија ме позвао на част.
Примили га за доушника.
Црква је одвојена од државе, али од буџета није.
Ова вештачка интелигенција много се прави паметна!
У мојим афоризмина нико се не препознаје а сви се љуте.
Народ није ништа крив.
Наше поразе у победе претварају наши историчари.
Сви наши независни медији зависе од некога.
Власт је плагирала извештај о раду.
Од мафије.
У нашим новинама било би много више простора за књижевност, али писци неће више да плаћају објављивање својих прилога.
Мафија као у Владу да је пропала.
Замрзао сам чланство у владајућој странци.
Идем мало у опозицију да видим шта се тамо ради.
Наша сатира најбоља је на свету, али нађи ти новине у Србији који ће о томе да пишу.
Ако је батина из раја изашла, шта је тек из пакла изашло?
Свидело се писцима или не, писци графита имају највише читалаца.
На нашу славну прошлост никако да ставимо тачку.
Стално је дописујемо.
Имам алиби.
У време кривичног дела био сам са лажним сведоцима.
Није тачно да су бирачи криви за њихов долазак и опстанак на власти.
Резултати свих избора су фалсификовани.
