Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ
Код нас је већина интелектуалаца паметнија када ћути.
Нећемо да мењамо ништа.
Баш овакво стање одговара нашем менталитету.
Нема потребе да ме вучете за језик.
Ја сам афористичар.
Ништа од куке и мотике.
Дигао се пендрек.
Наша историја има више верзија.
Мислимо на укус свих читалаца.
У нашој болници још се није догодило да не знамо од чега је пацијент преминуо. Сазнамо после обдукције.
Ева Адаму: Адаме, веруј ми, ти си ми први.
Наша садашњост увек може да рачуна на лепу прошлост захваљујући историчарима.
Шта ми вреди што сам велики Србин када сам у опозицији.
Националним програмом изневерили бисмо нашу традицију.
Сумњива ми наша славна прошлост.
Не могу да верујем како су наши преци били бољи од нас.
За нашу историју може да се каже могло је да буде и тако, али није.
Ко од сиротиње преживи златно доба, имаће репете у народној кухињи.
Постајем класик.
Имам све мање читалаца.
Дође му на исто.
У паклу казани, у рају народне кухиње.
Како су рехабилитовани?
Живи нису.
Каква је ситуација у нашој књижевности?
Чита ко мора, пише ко стигне.
Испрани мозак код доктора.
Докторе, плашим се, у глави чујем гласове разума.
Историја заиста почиње од њих.
Историја државног криминала.
Сачували смо своје вековне територије, али само у нашој историји.
Народна скупштина нема представнике народа.
Има само страначке послушнике.
Испрани мозгови ме излуђују.
Када ме питају шта сам хтео да кажем својим афоризмом.
Захваљујући њиховој режији, наша драма претворила се у постмодерну трагедију.
Нека им је судија историје на помоћи.
Имамо родољубе, али домаћи издајници су у већини.
Пред законом су једнаки сви који нису за власт.
Нисмо ми.
Нашу славну прошлост измислили су наши преци.
Историја је најуспелија хорор прича од како је света и века.
