Rajko Micin – Predsednik se vanredno obraća
Konačno sam na red u zahodu
Šolja mrska hladna očigledno
Spuštam kapak i povlačim vodu
Predsednik se obraća vanredno
Navrat nanos ja se poslu spremam
Hladnoća me jutarnja zapahne
U tramvaju trudim se da dremam
Dok predsednik samo ne uzdahne
Iz prevoza tako glavu spasim
U fabriku stignem sav razdešen
Kupim pljugu i neću da gasim
Na kiosku predsednik obešen
Prođe šihta ko godina teška
I najveću snagu to lako obori
Poso-kuća – ta jadna vrteška
Dok predsednik vanredno govori
Sipa žena ručak sa kutlačom
Kusa raja srče samo zveči
Neću da je nazovem glupačom
Što ne sluša te vanredne reči
Mesto lepe popodnevne dremke
Na daljinskom kanalima brojim
A u svakom, ko iz sitne semke
On, predsednik, sa ustima svojim
Bože mislim da dohvatim mraka
Babaroga će ga istresti iz gaća
Ali džaba – to je hrabrost tak’a
Predsednik se naciji obraća
Večera bi mogla i da se preskoči
Biće dobro za budžet i zdravlje
Ali kuda kako okrenuti oči
Da predsednik više ne zabavlje
Nema više Paje Mije Čkalje
Nema više kviza Dinastije
Tu smo gde smo nema više dalje
Po ekranu predsednik se vije
Žena mi je na ivici suza
Reč izusti koja nije damska
Konačno se nadam da sledi pauza
