Милан Гајовић – Афоризми
Средња класа је отишла у крајност. На социјално дно!
Послије мене потоп! – љутито узвикну смијењени директор фабрике противградних ракета.
Близина је учинила своје. Не можемо се очима видјети!
Лојалан народ је декор јубилеја.
Сексолози су теоретичари који више не могу да дају практичан примјер.
Ако неко зна зашто смо гинули нека одмах јави дворским историчарима.
Дођох, видјех – зажмурих!
Појео вук магарца и почео да – њаче!
Кад љубав прогледа одлази новом слијепцу.
Супруга је у болној.дилеми. Не може полно да дефинише мужа!
Чист разум – кратка љубав!
Униформисана душа носи менталне еполете.
– Идемо напријед! – кликну велики вођа на бескрајној траци производње илузија.
Невјерне политичке копије се лажно представљају као оригинали.
Генијално дијете се не води. За њим паметни родитељи иду.
На сукоб је ставио тачку – кључања!
У плими ријечи – осјека човјечности.
За политички монолог потребно је више такојевића.
Понављање грешака је мајка српске историје.
Последња жеља једног осуђеника на смрт је била да џелат одмах и безусловно поднесе оставку!
