Slavica Agić – Aforizmi
– Sve je teže odvojiti kukolj od žita. Egal su.
– Nekada smo prijatelje dočekivali kao rođenu braću. Sada ih isto tako izbegavamo.
– Igrali bi se mi još i dalje, ali setili smo se hleba.
– I prazne priče nekome pune džepove.
– Što se tiče izdržavanja teškog života, tu samo običan narod pravi problem.
– Naša zlatna sredina je korozirala.
– Srednji sloj nam je uništio nesoj.
– Povećanje penzija ide po principu kap po kap – u oči penzionera.
– Motika i motka nisu samo slične u nazivu. Imaju i slično dejstvo i na kičmu.
– Oni što su na belom hlebu, nekim čudom imaju i savršenu liniju.
– Javljeno je da su penzije povećane za •••, zapeta… Tako je i zapelo.
– Radovali bi se i mi dobrobiti uspeha, ali ga nismo uspeli pridobiti.
– Ništa nismo degradirali. Uporno gomilamo i velike i male probleme.
– Naši svetli primeri njima mrače.
– Dok su bežali sa časova istorije, možda su baš tada pisali novu.
– Ja nikome ne polažem račune. Sama ih moram plaćati.
– Iznenadna promaja je prvi znak da će gadno da nam zaduva.
– Šta ako je taj političar pogrešio. On je greškom i došao tu gde je.
– Bogati i siromašni ne mogu da se vide. Zaklanjaju ih ogromne razlike.
– Najzad sam i ja postala penzioner. Šta ćeš! Ćuti i trpi.
