Милан Р. Симић – ФИЛОЗОФИЗМИ И АФОРИЗМИ
У почетку беше најкраћа драма: велики прасак.
У Србији су власт и мафија одавно схватили.
Боље пакт него рат.
Традиционално, код нас је једина разлика између претходне и садашње власти у томе која је веће зло.
Судска правда зависи од мита.
И створи паразит на Балкану политичаре по обличју своме.
Истино, и тебе лажу.
За историју je најтипичнији ратни амбијент.
Куповина дипломе неуропсихијатра је мој пун погодак.
Сада смем сваком да кажем да је душевно болестан.
Књиге мењају ваш поглед на свет, графити на зидове.
Наша славна прошлост је велика.
У њој смо лако нашли места и за петовековно ропство.
Нисмо ми криви.
Навика да живимо у ропству остала нам је од предака.
Победници пишу фалсификовану историју, поражени постмодерну.
Од Бога је гратис, али од попова није!
Народне тајне вечере су уз празне тањире.
Министарство здравља нам је беспрекорно.
И живима шаље позиве за обдукцију.
Наш Сизиф има камен о врату.
Сократе, а да испијемо и ми по једну?
Диогене, ја сам одустао.
Власт је заразна. Зато смо је изоловали од народа.
Не верујем да сте ме прочитали.
Ја сам писац.
Трпим, али не ћутим!
Наш глас разума није на добром гласу.
Оболео нам здрав разум.
Имали бисмо национални програм, али га у колонијама не дозвољавају.
Осећај кривице душевни је непријатељ број један.
Као дан и ноћ, као Месец и Сунце одмењују се рађања и умирања.
Пуна нам уста живота, а живот проводимо у ропству.
