Slavica Agić – Aforizmi

Објави Сатиргора 12. јануар 2025.

Nekada je čovek čoveka držao za reč. Sada ne drži ni do čoveka.

Njega ne možeš uhvatiti u laži. Stalno je menja.

To što oni sve proždiru, nas pojede.

Ne pravim problem ako se nađem u neobranom grožđu, breskvama, šljiviku..
.
Mi često kasnimo, ali nas sve muke stignu na vreme.

Glupi Avgust je ostao isti i u septembru.

Neki ljudi štede za crne dane. Kod nas su to dvoje konstantno nerazdvojni.

Nije čudo što su nam deca nedruštvena. Vaspitavaju ih prazne ulice.

Kovali su ga u oblake. Nije čudo što su pocrneli.

Mi budni sanjamo nedosanjane snove.

Ne čudi što je iver takav, kad je otpao od klade.

Vlast i opozicija su u večitom raskoraku. Preko naroda.

Ovaj način zapošljavanja je bez ikakvog načina.

I pored svesrdnog napora na učenju stranih jezika, svet nas i dalje ne razume.

Znam ja koliko znam. Samo da to ne saznaju drugi.

Nekada su deca vaspitavana da budu dobri ljudi.
Sada bi za početak bilo dobro da budu vaspitana.

Mi smo svoje mišljenje zadržali za sebe. U praksi koristimo njihovo.

Džaba skačemo. Nigde nema odobrenje za Hop.

On je maramica sa dva lica. Zato i služimo i jednima i drugima.

Na građane drugog reda se uvek računa da su prvi u borbenim redovima.