Slavica Agić – Aforizmi
– Možda bi i mi pokazali zube, ali previše je krezubih.
– Trgovci u marketima nam sve više liče na drumske razbojnike. A ni luk jeli, ni luk mirisali.
– Građani su od srca oduševljeni našim selima, ali izdalje.
– Troškovi života su veliki, ali zato sam život ne vredi ni prebijena groša.
– Skrenuli smo s’ puta. Još se ne zna šta nam je sa razumom.
– Manimo se znanja. U imanju je spas.
– Da mu je đon ko obraz, nahodao bi se u tim cipelama.
– Slobodu uma treba svesti na stanje razuma.
– U laži su kratke noge. Samo kod kratkonogog.
– Puna mu je kapa svega. Moraće preći na kapuljaču.
– Izrečena tajna je trebala ostati u četiri zida, ali zidovi imaju uši.
– Sirotinjske četvrti su sve više prave celine.
– Moje gladovanje nema veze sa nikakvim štrajkom.
– Malom čoveku je dovoljno malo obećanja da ga mnogo zavaraš.
– Džaba smo otvorili četvoro oči kad je svud uokolo mrak.
– Nismo mi zvali đavola. Sam je namirisao pakao.
– Radio, ne radio, ne svira više ni radio.
– Orden rada me je snažno pogodio. U kičmu.
– Moja kupovna moć je ogromna – nemoć.
– Kada su videli koliko propadamo svi su nam dali podršku.
