Nada Karadžić – Aforizmi
Od glasa razuma nema ni abera.
Borba za vlast je urodila plodom. Ovde više niko ne vlada sa sobom.
Gde lopov umeša prste tu se grabi i šakom i kapom.
Narod je vlasti dao odrešene ruke, a ona mu je vezala omču oko vrata.
Kod usijanih glava je spržen mozak.
Daju nam dimne signale kao da smo indijanci. Opet neka paljevina.
Oni što se ne čuju već su viđeni.
Sklon je padu. Mnogo se zanosi.
Oprao bi on svoju savest, ali je nema.
Naši stari neprijatelji su naša unutrašnja stvar.
Neki ne mogu oprati ruke. Daleko su od obraza.
Vođine jeftine fore narod je skupo platio.
Otkad je pokupio kajmak ponaša se ko smrdljiv sir.
Nenadmašni smo u promašajima.
Evropska unija će nas primitu u svoje okrilje. Samo da nas poljulja.
Postoje ljudi koji iz čistog jedu i u čisto ležu. Ostalo ih čisto ne zanima.
Neki ne pričaju sami sa sobom. Boje se da se ne pobiju.
Izdaje se za patiotu. Zato je plaćen.
U Veri i Nadi pronašao je ljubav.
Mi smo uvek tamo gde nismo.
