Славица Агић – Афоризми
– Ми и када тражимо где је срећа, очекујемо да она налети на нас.
– Ако живот пише романе, наш се определио за гротеску.
– Наши снови су још у облацима. Значи, отуд суперћелијска олуја.
– Издржавамо најгоре, од свих најбоље.
– Ми се нећемо запарложити. Стално нас обрађују.
– Не умишљамо ми тек тако. Све око нас је као измишљено за умишљање.
– На телевизији увек нека забава. Или игра мачке и миша, или игра нерава.
– Не пада ми на памет да се расправљам са непријатељима. За то имам пријатеље.
– Увек постоје два можда; можда јесте – можда није. Само код нас једно можда нема је сигурно.
– Био ми је на вратима лажни просјак. Лажирала сам немаштину и дала му двеста динара.
– Народ ћути; не да га плате, већ да не би платио.
– Такав је човек. Увек се нађе да понуди помоћ ономе коме помоћ није потребна.
– Живот живимо као повремени корисници.
– Када сам видео са ким имам посла, знао сам да од мог посла нема ништа.
– Јесте пензионере прегазило време, али су још увек некоме отирач.
– Кад год отпутујем у госте показују ми природне лепоте. Тога имам и код куће.
– Ми верујемо у приче Барон Минхаузена. Навикли смо на такву литературу.
– Спаде књига на два слова – нечитко написана.
– Кад нам је лед у срцу, гори нам под ногама.
– Они што се продају на крају оду у бесцење.
