Zlatomir Aleksić – Aforizmi
• U životu mi je sve kasnilo. Kakve sam sreće jedino će smrt stići ranije.
• Đavo niti ore niti kopa. Zna on dobro da u poljoprivredi nema para.
• Nekada sam za veče dobijao po dve tri korpe. Sad mesečno nemam ni onu jednu, potrošačku.
• Nisam neki matematičar, ali računam da im je kraj.
• Najviše su se otuđili svoji.
• Na mlađima svet ostaje. Ali ne još!
• Nismo svi isti. Samo ličimo.
• Njegova reč ima težinu. Teško nama.
• Grade nam budućnost. Bez dozvole.
• Ameriku su izgradili pioniri. Srbiju će omladinci.
• Tv dnevnike ne razumem. Nisam dovoljno glup.
• Prvo se u njega kunemo, a posle ga kunemo.
• Ako mi biramo ko će da glasa?
• Tek kada sam izdao knjigu shvati sam koliko je kod nas nepismenih. Niko da je pročita!
• Nisu mi ništa uzeli za zlo. Uzeli su dobro.
• Pišem za decu. Da čitaju kad porastu.
• Od kada sam stekao pravo glasa ćutim.
• Muka je to kad nemaš stolicu, a još gore kad pritera nužda.
• I na ulici može mnogo toga da se nauči, ko hoće da uči.
• Nekad je sramotu pokrivao list smokve. Danas je ne pokriva ni ceo tabloid.
• Dušmani me ne bi otkrili da mi prijatelji nisu priznanje odali.
