Slavica Maksić – RAT ILI MIR
Odgovor na pitanje da li smo ratnički narod ili su nam ratovi nametnuti zavisi od toga ko i odakle gleda. Protivničku stranu nema smisla ni pitati. Zato što su oni uvek u pravu i ne bi ni došli da ne misle da su u pravu. Što se nas tiče, situacija je složenija. Procene su različite. Za jedne, ratnička slava je neupitna i neizmerna, dok bi drugi radije dali prednost životu umesto slavi, kakva god da je ili bi mogla biti.
Čini se da je bilo jednostavnije nekada. Naši preci su se borili čime su imali, mačem, puškom, topom. Protiv neprijatelj koji su hteli da nas osvoje i pokore. Gledali su ih u oči, hvatali za gušu i ginuli za slobodu. Ako bi ko od naših tvrdio da ima još neprijatelja, koga drugi ne vide, mogao je da završi u ludnici ili na vešalima, u zavisnosti od toga kako je raspoložen onaj u čijim rukama je bio njegov život.
Sada su stvari sasvim drugačije. Nema otimanja, nego se nudi saradnja radi obostranog zadovoljstva i koristi. Nisu osvajači nego investitori, sa velikim kapitalom i tehnološki razvijeniji od nas. Štaviše, dolaze da nam pomognu. Ljudske žrtve su napuštene, kao grube i primitivne. Kada se baš dese, radi se o spletu nesrećnih okolnosti. Svi težimo da budemo bolji. Možda jednog dana neko uspe?
