Љиљана Крстић – АФОРИЗМИ
Сатира је секира која цепа сурову стварност.
Смрт нам је права, а живот имитација.
Судница није кафана, али се важне пресуде се ту могу поручити.
Само једна биљка цвета током читаве године – сива економија.
Студенти су жуто лишће, које пада у јуну.
Сунце одскочило, а на јутарњем ТВ програму мрак.
Скупштинским здањем храмљу речи изговорене од неуких.
Средином седмице одмарамо се од продуженог викенда.
Стуб демократије нам је од сапунице.
Саобраћајне гужве утркују се с повећењем цене бензина.
Савладали смо још једну спортску вештину – роњење у блато.
Схватили су да није на линији чим је лануо.
Склопићемо коцкице кад прочитамо између редова.
Судбина нам је тако скројила да смо остали кратких рукава.
Ситуација је затегнута, а преко ње је прљав веш.
Сатиром сатире сатрапе.
Српски тендери имају француске собарице. Поштено их намештају.
Земљотреси би нам били сувишни. Од ударања главом, зидови су нам попуцали.
Српски танго: корак напред, два назад, па подметнута нога.
Све до тачке Разно пресипамо из шупљег у празно.
