Slavica Maksić – VEĆ VIĐENO
Pošao Svevid da satre Satrapa. Dozlogrdilo mu da ga sapliće gde god krene, a još više da mu se ljudi žale kako ih sačeka iza svakog ćoška. Normalno, kad je napravio kockarnice na sve strane. „Ima se, može se“, ceri se Satrap sa fasada svojih lokala kojima se ne zna broj.
Kakvo lepo ime za takvo mesto! Što je mnogo, mnogo je. Ne može više! Satrape druže, gospodine i brate, gotov si, misli Svevid, dok jaše na svom letećem ćilimu od čiste runske vune i svile. Ručna izrada sa Dalekog istoka, nisu radila deca, po poslednjoj modi. I da se Satrap ne doseti da ide njemu u susret.
Na traženom mestu, situacija uobičajena za vikend. Satrap sa Satrapčićima na bazenčeku, dok Satrapuša prima pazar iz lokala. Ona je završila srednju ekonomsku, pa joj račun bolje ide nego mužu – koliki je procenat od ovog i onog, kako se zaokružuje i tome slično. Zato je Satrap sa decom, inače bo bio na nekom zanimljivijem mestu. Jeste da je mnogo skrivio, ali Svevid je dobra duša i ne može da ga uzme tek tako, pa da deca ostanu sama kod duboke vode. Otimanje Satrapuše bio bi još gori potez. Ipak je to majka troje maloletne dece. Kakva je takva je, ona ih je rodila. Bolju naći neće.
Zavukao se Svevid u jedan beli oblak i čeka zgodnu priliku. U međuvremenu, lupa glavu kako izdvojiti Satrapa sa što manje štete po druge. Pita se da li je baš morao da se materijalizuje ili je mogao jednostavno da uđe u Satrapovu savest. Jes’ đavola, polemiše Svevid sam sa sobom. Tamo ne bi mogao da stane, ni pod razno! Ako je išta još ostalo, posle najnovijih nesreća, za koje se pouzdano zna da je Satrap lično odgovoran. Morao bi da umre više puta za ono što se desilo. Ali, kako stići do suda?
Ne bi malo, kad srednje Satrapče upade u vodu. Baš ono što najviše liči na velikog Satrapa. Svi kumovi mu već predviđaju sjajnu karijeru, kad dođe red na njega da vodi biznis. Šta će kud će, vidi Svevid da niko nije primetio da je dete u opasnosti, te ga brže-bolje podiže i izgura napolje. Uto Satrap otvori oči, pošto je čuo krkljanje. Spazi kako je njegov naslednik crven u licu, kašlje i pljuje vodu. Nego upekla zvezda, pa ga samo kratko izgrdi. Onako pedagoški:
„Budalo, ‘oćeš da se udaviš? Pa da mi posle tvoja majka drobi tri dana! Pazi šta radiš! Ajde smirite se, gledajte u te telefone! Kol’ko koštaju, trebalo bi da spavate s njima.“
Zaćuta za trenutak, pa se predomisli:
„Ne ne, bolje jedite nešto!“
I zazvoni služavki. Od njega dosta. Ostalo treba ona da uradi. Uostalom zato je i plaća. Opet ona veštica, nastavlja da se nervira Satrap, kad je video ko dolazi. Gde je nađe ova moja računaljka? Mora da je ona umešala prste i zamenila im smene, pa stavila malu za večeru, kad ne sme ni da je pogleda. Mršti se Satrap, ali šta ćе. On je ozbiljan, porodičan čovek, ne može da se blamira zbog neke klinke. Čak i da rizikuje, a nije pametno, ko zna šta bi njoj palo na pamet. To sve iskvareno, čim se ispili, i samo traži:
„Daj, daj!“
Skupo, bre.
Gleda odozgo Svevid, skoro mu došlo žao Satrapa. Muška solidarnost. Džaba mu sva imovina kad živi kao u zatvoru, rastuži se Svevid. Zna on dobro, gde god da Satrap promoli nos, snimaju ga i pišu više šta nije nego kako jeste bilo. Trenutak slabosti našeg ravnatelja istine i dobrobiti po zemaljskom šaru. Ranije nije bio takav. Možda zbog promene klime. I njemu vruće, još je bliži Suncu od Satrapa.
Brzo se trže i pribra, pošto se setio svoje misije. Ipak je to Svevid, jedan i poseban. Pun uvida i samokritičan. E moj Svevide, vajka se samom sebi: nikad od tebe neće postati delila pravde. Mek si, brate! Lepo ti je govorila majka, od kad znaš za sebe. Zato je i pristala da odeš u vojnu školu, da ojačaš. Posebno joj bilo drago što si izabrao avijaciju. Još ti zvoni u ušima njen mio glas koji te savetuje:
„Nemoj sinko sve da gledaš i da znaš!“
Nije imao ko da sluša. Tebe sve interesuje, pa si u svakoj čorbi mirođija. Ne ide to, ne može tako. Što više znaš, teže ćeš odlučiti kad da delaš. Kao da si zaboravio zašto si tu. Šta ćeš sad, dokle ćeš da ih gledaš? Satrapi se množe i rastu. Zažmuri druže na jedno oko. Ako treba i na oba. Dovoljno je i to što čuješ. Uradi nešto, nema se više kud. Doteralo cara do duvara, ti si nam poslednja nada!
Al’ se Svevid predomišlja. Sluđuje ga sopstveno ja koje predviđa dalji tok događaja. Svevide, trebaće ti poduži odmor posle ovoga, možda i promena identiteta. Razmisli, pre nego što kreneš u akciju. Ne gine ti druga galaksija. Ko će posle ovde da deli pravdu?
