Радмила Кнежевић – Волио бих да сам JEEP (Награда за 2010.)
Моја тата је велики човек. Он има свој велики ауто који се зове JEEP. Мама каже да је то наш ауто, али тата стално говори – идем мојим аутом. Како је леп. Боја – металик сива, велики точкови, огроман гепек, црне фелме, таман стакла. Унутра је цео од црне коже и све је у њему на дугмиће. Тата притисне дугме и ми гледамо цртани на малом екрану. Како је удобно седети позади. Боље него кући на оном распалом кревету. Мама каже да је тај кревет стар колико ја и да је било паметније да смо купили нов намештај него нов ауто.
А онда тата каже како намештај гледамо само ми а ауто гледа цела држава. Тада ми је постало јасно да је у животу јако важно шта гледа држава иако од тога ништа нисам разумео па сам питао тату: а да ли држава гледа цртане филмове? Тата као и обично ништа није одговорио али је мама рекла да држава гледа траги – комедију. Поново ништа нисам ртазумео али ће ми ваљда бити јасно кад порастем , тако каже ђед. Како је JEEP предиван ауто. Има само једну ману. Кад путујемо њиме увек смо гладни јер тата не дозвољава да унутра једемо смоки , чипс и сендвиче. Тако када смо једном путовали у неку другу страну земљу на скијање целим путем нисмо ништа јели а тата није хтео чак ни да стане. Мој млађи брат се тада упишкио по кожном седишту. После су се мама и тата свађали као да је мама крива што се брат упишкио. Шта ће дете, имао је муку. У том ауто једино смемо да жваћемо љуте жваке којих има пуно.
У школи на великом одмору неки дечаци који су у 7 и 8 разреду кад прођемо поредњих кажу: Ево га онај мали чији тата вози JEEP. Већ сам познат. Зна ме цела школа и нико не сме да ме дира. Ја кући свакога дана доносим петице. Учитељица каже да сам најбољи математичар у разреду. Али схватио сам да то уопште није важно јер то не гледа држава. Само мама.
Једног јутра посматрао сам тату како како пере и чисти свој JEEP. Отворио је широко сва врата, пустио музику са радија и трљао ауто неким крпама које се зову магичне и јеленске. Качио је разне висеће мирисе, гланцао волан, брисао седишта, и …певушио. Боже, како је био срећан. Таквога га никада нисам видео. Како је само нежно брисао стакла. Почео је да пада мрак, а он је и даље гланцао и певушио. Ја сам стајао сам, наслоњен на ограду терасе и посматрао. Са мора је дувао југо. На небу су почеле да се мигоље звезде. Са оближњег брда је допирао мирис чемпреса.
Мма ме је позвала да идем у купатило на туширање. Било ми је жао да напустим овај предиван призор, али шта ћу, морао сам. Мене тата никада није купао. Ја се купам сам. Понекад пожелим да са JEEP.
