Многи наши писци узимали су прошлост као матрицу стваралачког чина. То није изненађујућа ствар. Прошлост се открива разноликошћу идеја и темата и као таква у позицији је да понуди не само стварне него и могуће облике спознаје. Безмало све Љубишине приповијести које су везане за црногорско-приморско тло носе карактер временске Прочитај више…
Моју жену су сви оставили, осим мене. Молим за ријеч! То је све што ми је остали. Људи су браћа. Зато се дијеле. У нашем циркусу, мјеста су резервисана. И апалузи су се отргли контроли. Никада му није одбила прековремени рад. Није лако мајмунима са толико људи. И празна глава Прочитај више…
ДРЖАВА ДЕЛИ БАКШИШ Уметник коме су под старе дане Од немаштине гаће спале, Тако гологуз пред државом Изводи протестни салто мортале. А после тачке, с отменим миром, Пружио руку с празним шеширом: Државо, ред је најзад да частиш, За овај салто да даш бакшиш! И власти одлучише то да среде, Прочитај више…
– Kupio sam dušek od memorijske pjene. Od tada niti spavam niti se ičega sjećam. – Bosna je toliko mala zemlja da nemaš gdje zakopati ratnu sjekiru. – Teško poslujem s poštenima. Uvijek me prevare. – Položi sam pola ispita. Dao sam kaparu. – Nakon braka mi smo kao jedno. Прочитај више…
Афоризам је најкраће саопштење за јавност. Знам шта вас мучи. Никако не успевате да заборавите неке од мојих афоризама. Читам своју нашминкану биографију и не могу да верујем колика сам интелектуална величина. Шта вам није јасно? Јатаке нисмо рехабилитовали јер су скривали рехабилитоване. И џелату, вешала су преко главе. Нисам Прочитај више…
Преузето из дневног листа „Политика“. .
