Stanisław Jerzy Lec imao je trideset i četiri godine kada je sebi kopao grob. Nije u njega legao, nego je, kao u onoj staroj dobroj uličnoj izreci, grobaru pobjegao s lopate. Godina je bila 1943, Lec komunist, Židov, sin bogatih roditelja, koji su prešli na kršćanstvo, ali to im se Прочитај више…
Пошто су ручали уз уобичајена узајамна питања из свакодневног живота и евоцирања успомена, Анђа се сјети и жене са црвеним аутом: – Прошла ме колима, нека жена на кривину код Проданова крша. – Црвени ауто? – пита је брат. – Јес! – То је Љубица Божидарова. – Уу! Баш Прочитај више…
Имао је грешне побожне мисли. Израз моје мегаломаније је уверење да сам још далеко од савршенства. Нико нам ништа није поклонио. Све смо украли сами – поносно кажу лопови. Од култа личности гори је само култ безличности. Удвоје је тешко догурати до развода. Пуно је лакше утроје. Благо Декарту што Прочитај више…
Вредна будала је погубнија од лење будале. Власт мора стално да мења плочу – да сачува кров над главом. Након свечаног отварања пута, рупе се отварају саме. Ударна рупа на путу је вибрирајућа хоризонтална сигнализација. Кад је вођа мултипрактик, народ се осећа самлевено. Ко на врху ак‘ имало стоји, баш Прочитај више…
За рат је потребно двоје. Ми и још један. Лекару обавезно понесите поклон. Не заборавите: Ваше здравље је у вашим рукама. Сели смо да разговарамо о миру, а онда је и нама и њима стигло појачање. Тешко је бити параноик. Има манијака који те стално прате. И душом и телом Прочитај више…
БАЛАДА О ПЕНДРЕКУ Киша лије. Нека лије, Пандур свога сужња бије. Овај тргом шири дреку, Моћ је власти у пендреку. Пендрек шара по плећима. Плећа крхка. Шара много. Пендрек зверан, погибељан. А ја сасвим изнемого. Пендрек пуца – нема фола Телом шири мапу бола. Нема прича изокола. Пребише ме изокола. Прочитај више…
