Један наш писац, погодићете на кога мислим, лежао је на песку. Да, на врелом песку, али не на плажи, него на као прах ситном песку неке друге планете. Полако се усправља. Његовим умом господари нека виша сила. Док махинално пали цигарету, још мисли да је на удаљеној планети. Да крене Прочитај више…
Сатерани смо уза зид. Да нам је до прескакања, одавно би га већ прескочили. Оно што мушкарац прво види код жене јесте боја, њених очију. Оно што жена прво види код мушкарца је боја његове, платне картице. На послу се то зове забушавање, а у браку, хватање кривина. Љубав је Прочитај више…
Две реке се таласају, те лепоте мало где је, од извора не престају, на саставу бајно све је. Једну вељу реку чине пут небеса која тече. Дивна брда, две планине, поглед муте. Жеља сече! Да горске им гледам очи, росу купим са пашњака, слив тих река да прескочи додир руку, Прочитај више…
Svi traže ljubav. Kada je pronađu, zaborave šta su tražili. Venčanja su kao sudski procesi. Svi su nevini dok se ne dokaže suprotno. O ženi najviše govore oni koji pred njom zaneme. Brak je kao škola. Najzabavnije je bežati sa časova. O muško-ženskim odnosima najviše govore oni koji nemaju odnose. Прочитај више…
Већ неко време покушавам да дохватим тачку на зиду. Зид је раван и гладак. Никако ми не полази за руком да се успужем. Да сам пуж можда, или бубашваба. Она може свуда, па чак и на моју тачку. Успео сам да спојим дрвену дршку од метле са партвишем. Спој сам Прочитај више…
Многи наши писци узимали су прошлост као матрицу стваралачког чина. То није изненађујућа ствар. Прошлост се открива разноликошћу идеја и темата и као таква у позицији је да понуди не само стварне него и могуће облике спознаје. Безмало све Љубишине приповијести које су везане за црногорско-приморско тло носе карактер временске Прочитај више…
Моју жену су сви оставили, осим мене. Молим за ријеч! То је све што ми је остали. Људи су браћа. Зато се дијеле. У нашем циркусу, мјеста су резервисана. И апалузи су се отргли контроли. Никада му није одбила прековремени рад. Није лако мајмунима са толико људи. И празна глава Прочитај више…
ДРЖАВА ДЕЛИ БАКШИШ Уметник коме су под старе дане Од немаштине гаће спале, Тако гологуз пред државом Изводи протестни салто мортале. А после тачке, с отменим миром, Пружио руку с празним шеширом: Државо, ред је најзад да частиш, За овај салто да даш бакшиш! И власти одлучише то да среде, Прочитај више…
– Kupio sam dušek od memorijske pjene. Od tada niti spavam niti se ičega sjećam. – Bosna je toliko mala zemlja da nemaš gdje zakopati ratnu sjekiru. – Teško poslujem s poštenima. Uvijek me prevare. – Položi sam pola ispita. Dao sam kaparu. – Nakon braka mi smo kao jedno. Прочитај више…
