МАРКО МИЉКОВИЋ је рођен 1986. године у Крагујевцу. Завршио је српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Објављивао је у више дневних листова и часописа. Пише афоризме и кратке приче. За афоризме је добио Златну кацигу (Крушевац, 2014) и награду Млади Типар (Пљевља, 2016). живи у Крагујевцу Књига афоризама Прочитај више…
Никако да се договоримо око граница. Наш национализам граничи се лудилом. Сеје страх. Код нас то даје највече приносе. Ухватио пензионер златну рибицу. Појео је. Нисам преживела струјни удар. Искључили ми струју. Шта пије кафана?! Родила ми се фракција у партије власти. Младима свет остаје. Државу смо изгубили. Наш Платон Прочитај више…
НАЈБОЉИ КАНДИДАТ Гледам како кандидат узорни У кампању предизборну креће Верујем му ништа није укр’о Куд ћеш горе, јао, значи, тек ће. С друге стране, ред је да му одам За негдашње поштење признање А што биће то што мора бити – Зар то није већ редовно стање? Није ни Прочитај више…
Тај политичар је огрезао у корупцији али ипак трпи и ћути. Код нас се корупција ствара системски а сузбија маркентишки. Наша земља иде низбрдо јер је много подмазана. Друштвом су некада харали непотизам и корупција. Данас се то променило прво иде корупција па непотизам. Судије и лекари треба да чувају Прочитај више…
Кад се роди нова влада, ред је да се љуља. * Како да нас не бије малер кад нас воде баксузи?! * Доктори у влади успешно су оперисали државну касу. * Образовни процес има процес. * Нисмо у форми. Немамо садржај. * Толико су нас опили обећањима да и плату Прочитај више…
