ЛУЛА МИРА 1. За Србина нема ништа горе но кад мора ић’ на преговоре. За то нема ни живце ни жицу па ту прође ко Мујо у вицу. Стог’ би рађе легао под жарач но да буде какав преговарач. 2. Када Срби воде преговоре у тиму су све “ћоро” до Прочитај више…
Има странка међ нама – У мал’ је не каза ! Ал’ је могу назвати, Материна Маза. Кад је она на влади, Она онда спава – А кад падне тада се Свега ужасава! П’ онда дречи и чека Неко ускрснуће – Бело крсти црнилом, Ладно јој је вруће. Кад је Прочитај више…
Увијек сам била против лажова и лопова које прикрива држава. Борила се пером колико сам знала, свака моја ријеч власт је прозивала. Потписала петицију за цијену рада и да у систему правда завлада. Била и на протесту, викала на Владу, тражила оставке оних што нас краду. Кад сузавац паде онда Прочитај више…
Јутрос су ме спопадале виле На јастуку што ми беше тесан Сањао сам да се исповедам — Све не рекох, па остадох бесан! Пред очима нацрта се село И пред кућом сама мајка стара Кренуо сам нешто да јој кажем — Јецај ме је одагн’о од плана! Играли су Прочитај више…
Da li se rađaš ili te prilika rodi, kome li „zahvaliti”: društvu il’ prirodi? Napreduješ stalno ulazeći iza, ne treba ti pasoš, ne treba ti viza. Pred malima velik, a pred velikim mali, dušu, možda,imaš, al’ ponos ti fali. Da si pravo govno, to neko lupeta: govno izlazi a ti Прочитај више…
Голему си имам муку притиснула са све стране у груди ме, еве, стиска ћу дочекам ли да сване? Дал ће с’мне ново јутро? Kој од нас ће се пробуди? јебем ли га кое овој може човек да полуди. Телевизор исту причу у круг врти и збуњује седи дом бре и Прочитај више…
Свако јутро у мом трамвају Кад смо још више у мраку Док људи около гребу и лају Гледам једну женску руку Кад она уђе ја сам већ унутра Увек изађе негде пре мене Гледам ту руку свако јутро На снежној кожи дубоких вена Те плаве вене на твојој руци Никад Прочитај више…
Прочуло се ко што знаде, Од давнина што је адет, Да се чују разна чуда За паметна и за луда. Вјеровати мора свако, Не пита се је ли лако, Нит логике да ли има. Даје се на знање свима, Нашим селом тајно скита Једна врло чудна пита. Није пита ко Прочитај више…
Још од доба Бранковића Вука српској глави суди српска рука. Мада стварно у то доба мрачно ко зна шта је збиља било тачно. Тек, на Вука паде терет Јуде јер је тако морало да буде. Од тог вакта у свесрпској глави пантљичара издаје борави. Пантљичаро да те такве нема Прочитај више…
Kад год се у себи запитам Има ли мене тамо Невољно схватим да сам „Ни тамо, ни овамо“ Гдје год се крваво ради Славе ме као ударника А кад се дијеле признања Нема ме на списку радника Био ја овдје, или тамо Гдје год је сиротиња раја Претежно добијем само Прочитај више…