Свако јутро у мом трамвају Кад смо још више у мраку Док људи около гребу и лају Гледам једну женску руку Кад она уђе ја сам већ унутра Увек изађе негде пре мене Гледам ту руку свако јутро На снежној кожи дубоких вена Те плаве вене на твојој руци Никад Прочитај више…
Прочуло се ко што знаде, Од давнина што је адет, Да се чују разна чуда За паметна и за луда. Вјеровати мора свако, Не пита се је ли лако, Нит логике да ли има. Даје се на знање свима, Нашим селом тајно скита Једна врло чудна пита. Није пита ко Прочитај више…
Још од доба Бранковића Вука српској глави суди српска рука. Мада стварно у то доба мрачно ко зна шта је збиља било тачно. Тек, на Вука паде терет Јуде јер је тако морало да буде. Од тог вакта у свесрпској глави пантљичара издаје борави. Пантљичаро да те такве нема Прочитај више…
Kад год се у себи запитам Има ли мене тамо Невољно схватим да сам „Ни тамо, ни овамо“ Гдје год се крваво ради Славе ме као ударника А кад се дијеле признања Нема ме на списку радника Био ја овдје, или тамо Гдје год је сиротиња раја Претежно добијем само Прочитај више…
Danas ću svečano da se obučem Biću u cipelama i u sakou Srce ne prestaje da mi tuče Zbog deset godina na Birou Kupiću viski starom portiru Ženi na šalteru čokoladu Telefon gasim da me puste na miru Kad na Birou slavim dekadu Možda mi spremaju sat i plaketu Na Прочитај више…
Државе наше вербално крило Бесједник страшни изнад свега Таквога сигурно није било Од Косова, ма ни прије њега. Њему не треба PowerPoint Не пије ракију, нема трему Ништа бенседин, ма какав Joint Ми сви видимо Бога у њему. Кратка пауза – тзв. цезура Када је густо окреће на шалу Прочитај више…
(Atipika u srpskoj književnosti) ČUDI ME NIŠTA Ništa me ne čudi u principu, čudi me Ništa stvarno: što i ono ne posta Nešto, jer u nas je i to moguće. Moglo bi bar tašnu da nosi, praznom dušom da je puni, s govornice da se glasne i splasne, opet Ništa Прочитај више…
Свануло је јутро изнад градског трга Ненаспаван и уморан дочекао сам дан Кожа ме сврби није ваљда шуга О зашто све ово није само сан. Плата није легла а ни путни трошак Наслоњен на банку држим се за ћошак Где да кренем сада паника ме хвата У госте ми долази Прочитај више…
Два Србина вишекрилна Два Србина нестабилна Састали се у процепу Оба хвале кућу лепу Кућа тиха златног крова Први каже здраво нова Други намах одговара „Од венаца кућа стара“ Да не има бол у души Први другом кућу сруши.
КНЕЗ РОГАН Причај штогод, Драшко, од Млетаках! Какав народ бјеше на те стране? ВОЈВОДА ДРАШКО Какав народ, питаш ли, Рогане? Ка остали — не бјеху рогати. КНЕЗ РОГАН Знамо, чоче, нијесу рогати, но бјеху ли згодни и богати? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више; од Прочитај више…