ЧУДИ МЕ НИШТА Ништа ме не чуди у принципу, чуди ме Ништа стварно: што и оно не поста Нешто, јер у нас је и то могуће. Могло би бар ташну да носи, празном душом да је пуни, с говорнице да се гласне и спласне, опет Ништа да буде, да Прочитај више…
Разапети смо између истока и запада и увек на опрезу, због могућег напада! Не идемо превише ни лево, ни десно кад си на ветрометини живи се стресно! Разапети смо у свету крајности у коме се дешава судар снова и стварности!
Кад богови измјесте нам пругу кад возови неповратно прођу кад све среће спојимо у тугу шта нас брига ми имамо вођу. Вођа нам је битнији од Сунца чудна љубав нас и њега веже јер што чешће брљезга и бунца тим нама јаче на срце прилијеже. Срби могу и кости Прочитај више…
Вашар таштине Продавање магле лажну слику даје и духовни патуљци заузели положаје. Живот у причи љуштура празних, жању се плодови површности разних. На вашару таштине сујету негују – Еразмови ликови лудост похваљују.
Не бих оно давно доба ни за какве дао новце, кад сам некад испод гаја с дедом радом чуво овце. Куд побеже моје златно прибежиште неповратно? Кроз бисерну перлу стада наш се шаров вредно маје, а дјед везе старе гатке и рођене доживљаје. Бајке су му срцу драже, а остало Прочитај више…
ЛУЛА МИРА 1. За Србина нема ништа горе но кад мора ић’ на преговоре. За то нема ни живце ни жицу па ту прође ко Мујо у вицу. Стог’ би рађе легао под жарач но да буде какав преговарач. 2. Када Срби воде преговоре у тиму су све “ћоро” до Прочитај више…
Има странка међ нама – У мал’ је не каза ! Ал’ је могу назвати, Материна Маза. Кад је она на влади, Она онда спава – А кад падне тада се Свега ужасава! П’ онда дречи и чека Неко ускрснуће – Бело крсти црнилом, Ладно јој је вруће. Кад је Прочитај више…
Увијек сам била против лажова и лопова које прикрива држава. Борила се пером колико сам знала, свака моја ријеч власт је прозивала. Потписала петицију за цијену рада и да у систему правда завлада. Била и на протесту, викала на Владу, тражила оставке оних што нас краду. Кад сузавац паде онда Прочитај више…
Јутрос су ме спопадале виле На јастуку што ми беше тесан Сањао сам да се исповедам — Све не рекох, па остадох бесан! Пред очима нацрта се село И пред кућом сама мајка стара Кренуо сам нешто да јој кажем — Јецај ме је одагн’о од плана! Играли су Прочитај више…
Da li se rađaš ili te prilika rodi, kome li „zahvaliti”: društvu il’ prirodi? Napreduješ stalno ulazeći iza, ne treba ti pasoš, ne treba ti viza. Pred malima velik, a pred velikim mali, dušu, možda,imaš, al’ ponos ti fali. Da si pravo govno, to neko lupeta: govno izlazi a ti Прочитај више…