Милко Стојковић – Место под сунцем

  Почели хладни и кишовити дани. Ускоро ће и снег. Мразеви. Треба негде прземити. Наћи неки топли кутак и тихо, неупадљиво чекати пролеће. Али где? Кад бих нашао негде писца, још и да буде добар човек, да ме метне у своју причу, да ме смести у неки собичак, ко да Прочитај више…

Бранко Ћопић – Ти си коњ

У нашој кући сваки члан фамилије имао је своје госте. Стрицу Ниџи долазили су српски добровољци, амерички рудари и некакви досадни глагољивци који су „гањали политику“. Маму су обилазиле куме, прије и наше расквоцане тетке и ујке с торбицама пуним дарова: ораха, јаја, сувих крушака или бар краставаца — дај Прочитај више…

Дејан Миличић – Пријатна прича

– Пријатно, зацвркута женица, а вода му пође на уста. – Одавно нисмо ручали на миру, пристаде. Шта кажеш, драга, за аперитив? Поподневни ТВ дневник управо сазнаје да је на доживотну робију осуђен локални бизнисмен који је у подруму мућкао домаћу лозовачу. – Аперитив, наравно – скотрља се и њој Прочитај више…

Милко Стојковић – РЕФОРМА

Помало сурови, довољно озбиљни, а сасвим укрућени, мало стегнути, достојанствено смо улазили у свечану скупштинску салу. Сви, онако у тамним оделима, црним ципелама и краватама са бојама заставе наше државе. Тихи и без много измењаних речи, како нам и приличи, седосмо свако на своје место. Није било чак ни уобичајеног Прочитај више…