Сатирична поезија Миладина Берића
АФРИЧКА ШЉИВА
Посланици у одијелу сивом
излудили за афричком шљивом,
јер уз шљиву, хвала драгом Богу,
сада могу и када не могу…
Прије шљиве, муко моја рана,
признали би да их није брука –
једино се од силних органа
у скупштини подизала рука…
А и та се усправљала тешко
у сагласју са дебљином своте.
Дизали је и мачо и пешко,
јер еврићи инсана укроте…
Жалиће се један с три мандата
оном главном, што чекићем млати:
Без алата нема ни заната,
а алату дошли смртни сати.
Стога, шефе, дајте шљиву смјеста,
јер смо стигли у акутно стање:
„понос“ мекши од надошлог тијеста,
инвалидан за ноћно копање…
У скупштини опет битка права.
Под шљивом се и смије и плаче.
Свак′ би сваког бар да подјебава
ако нема још намјере јаче.
Мед, ораси изгубили битку
бар код наших славних скупштинара.
Од јадоње да направи притку
може само шљива „африкара“.
Стога нико „чачанку“ не сади,
широм Босне „афричка“ се ниже –
пијанцу битно кол′ко баца гради,
а млакоњи кол′ко добро диже…
МОНТАЖА
Откад гавран доби боју – кажу
прије Христа, чак и прије Троје –
телали су правили монтажу,
јербо свако навија за своје…
Ко је кога и са којим циљем
затирао кроз вијекове давне?
Ко је кога сматрао роштиљем
везано је за то ко нам јавне…
За Србе су сви Срби хероји,
Хрват трпа ту само Хрвате;
у хероје Бошњак Бошње броји
без обзира да ли главе крате…
„Код наших је све било јуначко,
јер је ово увијек наше било,
а код њих је баш све злочиначко“ –
док баљезга, у срцу му мило.
Слушаш једне, затим друге слушаш –
та два пола што се не привлаче.
Чије јело много чешће кушаш
тај ће да те намонтира јаче.
