Миладин Берић – ПАНТЉИЧАРА (историја издаје)
Још од доба Бранковића Вука
српској глави суди српска рука.
Мада стварно у то доба мрачно
ко зна шта је збиља било тачно.
Тек, на Вука паде терет Јуде
јер је тако морало да буде.
Од тог вакта у свесрпској глави
пантљичара издаје борави.
Пантљичаро да те такве нема
не би Србин имао ендема.
Од тог давног косовскога љета
два Србина чет’ри стране свијета.
Сваки Србин од Косова сања
прошлосрпска и будућа клања.
Издан продан и свезан ко репа
од сабрата остављен да крепа.
Пантљичаро да те такве нема
не би Србин имао ендема.
Три је вијека требало да прође
да на сцену ступи Црни Ђорђе.
Сад без главе на по царског друма
још и данас куне се у кума.
Српска ти је политика лака
једном престо а другоме рака.
Ко у руци држи чврсто колац
тај је рођен за вожда и столац.
Пантљичаро да те такве нема
не би Србин имао ендема.
За издају не би нам лијекова
потуричких пет тамних вијекова.
Кад су Турци натјерани кући
са собом смо кренули се тући
Колико је само братских леђа
међ Србима страдало због међа.
Пантљичаро да те такве нема
не би Србин имао ендема.
Једни кажу да не би Гаврила
не би швапска ударила сила.
Због Принципа или из принципа
смртни пљусак по Србији сипа.
Требали смо над гробницом плавом
пантљичару раздијелити с главом.
Да смо знали каква слиједи фрка
још би коју остали код Грка.
Пантљичаро да те такве нема
не би Србин имао ендема.
Неки Жика по надимку Шпанац
српском крвљу напунио кланац.
Па се буса у јуначка прса
да на Швабу иде ради Руса.
Зар је неко по имену Јожа
мог’о Србе да спаси од ножа.
На крају је књиге тако кажу
брат Никола изд’о брата Дражу.
Тог је Дражу првог Равногорца
краљ без земље отјеро из дворца.
Пантљичаро да те такве нема
не би Србин имао ендема.
Након краља добили смо цара
цар нам био лажна комуњара.
За вакта му још смо дубље пали
нема кога тад нисмо издали.
Тражи глава раздерана болом
пантљичару по отоку Голом.
Пантљичаро да те такве нема
не би Србин имао ендема.
Мирин супруг тамо гдје и Лазар
на Видовдан утврђив’о пазар.
И кренуо српски у три рата
с војском која била је издата.
На Видовдан неког другог љета
чисто српски предан ко штафета.
Онај што га преда ко саламу
прије њега заплови у таму.
За срк славе и шачицу пара
стигла је српска пантљичара.
Пантљичаро да те такве нема
не би Србин имао ендема.
Кад ће ово издајништво стати
Никад! Никад! Српски је издати.
Ваљда ће се знати једног дана
ко је издо брата Радована.
И то ће се сазнат Богу фала
ко ће сутра издат ђенерала.
Пантљичаро с врлинама Јуде
гдје ћеш јадна када нас не буде?
