МИЛОЈЕ ВЕЉОВИЋ – ДЕБЕЉКО
Питао сам у маркету
Шта да купим једну тету
Кад ме виде да ми векну
И у њу ми метну цвеклу!
Питао сам на бувљаку
За прикладан поклон ђаку
Дали су ми само вагу
И за игру неку шпагу!
Питао сам у пекари
Шта најбрже стомак вари
Пружише ми хладне крофне
И уштипке ко патофне!
Питао сам драгог Бога
Да ме створи мршавога
Он ми рече смањи сало:
Трчи више – спавај мало!
Све савете примих редом
Са уздахом и са једом
Ни сам не знам шта ћу даље ―
Ја не могу јести мање!
