Miodrag Stošić – MAKADAM
Tvoja je kuća na kraju grada
Do nje dugačak, prašnjavi put
Uvek je blato kad kiša pada
Po njemu besna drhtiš ko prut
Govorim svašta u grču od treme
Samo da malo nasmejem te
Ne ide, jer ti gledaš sve vreme
U svoje blatnjave cipele
Svakoga puta kupim ti nove
Kutiju spustim tebi u skut
I na trenutak ti nahranim snove
Blato uvek pronađe put
Nikada srećna ti nisi bila
Tu ne pomažu cipele
Prava ljubav daje ti krila
S njima da prelećeš sve
Srce se raspalo na komade
Da je vredelo sada to znam
Vidim od njega sada grade
Za tvoje puteve makadam
