ЖАЛИ, БОЖЕ
Дошли су нам рогобатни дани
Поклекоше и човек и жена
И деца нам немају детињство —
Жали, Боже, срећнија времена!
Нема више седељки и журки
Не чује се свирка тамбурица
Сивило је овладало нама —
Жали, Боже, осмехе са лица!
Некаквом смо ћорсокаку пошли
Умор нас је готово савладô
На путу нам трње и камење —
Жали, Боже и старо и младо!
Слуђен човек самог себе пита
Да л` је горе у селу, ил` граду
Попуцаше илузија наше —
Жали, Боже, и веру и наду!
Дисови стихови, а наши дани као олово тешки на танкој су грани. Дух времена окован лицемерјем, уз трку у кићењу туђим перјем. Осећа се мирис похлепе у баруштини где најбоље пливају и успевају шарлатани. Прочитај више…
Школа ми је кренула баш лако, основну сам завршио двојком, средња ми је ишла како-тако, пропад’о сам са колегом Стојком. Савлад’о сам грађу како треба, мозак ми је натек’о ко лешник, диплома ми није Прочитај више…
Konačno sam na red u zahodu Šolja mrska hladna očigledno Spuštam kapak i povlačim vodu Predsednik se obraća vanredno Navrat nanos ja se poslu spremam Hladnoća me jutarnja zapahne U tramvaju trudim se da dremam Прочитај више…