Догоријева ватра у огњиште,
Снијег пада, мота се дуван.
Огњарица постаде бојиште:
Гуслар гуди први Јолев мегдан.
Чим гудало дотаче струне,
Из огња полетјеше жеравице.
Пршуте се суше, пеку кобасице –
Људи и јунаци јуришају на плотуне.
До сад нико не страда од чаше,
Ал’ да знате погибије наше:
Послије флаше – ноге бјеху тешке,
А дома се треба вратит’ пјешке…
Дисови стихови, а наши дани као олово тешки на танкој су грани. Дух времена окован лицемерјем, уз трку у кићењу туђим перјем. Осећа се мирис похлепе у баруштини где најбоље пливају и успевају шарлатани. Прочитај више…
Школа ми је кренула баш лако, основну сам завршио двојком, средња ми је ишла како-тако, пропад’о сам са колегом Стојком. Савлад’о сам грађу како треба, мозак ми је натек’о ко лешник, диплома ми није Прочитај више…
Konačno sam na red u zahodu Šolja mrska hladna očigledno Spuštam kapak i povlačim vodu Predsednik se obraća vanredno Navrat nanos ja se poslu spremam Hladnoća me jutarnja zapahne U tramvaju trudim se da dremam Прочитај више…