У мени вулкан гори,
Жива се ријеч бори,
Да се изговори!
Чини ми се, да би лакше душу пустио,
Него да искажем, оно што сам заустио!
Оће ли већ једном да сване за моје ријечи неказане,
Па ђе би био крај мојој срећи ,
Кад би „оно што осјећам“ знао рећи!
Мораће неђе да издуши,
Јер она је свјетлост у души!
Због оног кој’ ми је ријеч динио,
Не би је у гроб понио!
Зато вам ово пишем
Да је се кутаришем!
Дисови стихови, а наши дани као олово тешки на танкој су грани. Дух времена окован лицемерјем, уз трку у кићењу туђим перјем. Осећа се мирис похлепе у баруштини где најбоље пливају и успевају шарлатани. Прочитај више…
Школа ми је кренула баш лако, основну сам завршио двојком, средња ми је ишла како-тако, пропад’о сам са колегом Стојком. Савлад’о сам грађу како треба, мозак ми је натек’о ко лешник, диплома ми није Прочитај више…
Konačno sam na red u zahodu Šolja mrska hladna očigledno Spuštam kapak i povlačim vodu Predsednik se obraća vanredno Navrat nanos ja se poslu spremam Hladnoća me jutarnja zapahne U tramvaju trudim se da dremam Прочитај више…