Prolazi sve ali ništa da krene
Mrak je u duši a u očima vatra
Uzalud bežimo sa ove scene
Svi smo mi glumci tužnog teatra
Lepa reč vrata ne otvara više
Za ona od srca treba kalauz
Nikog ne zanima onaj ko diše
Samo za smrti sledi aplauz
Čekamo ljubav celoga veka
Tuga u nama raste ko kvasac
I uvek na kraju taj koga čekaš
Ispadne neki običan prasac
Godoa nema i neće doći
Ali nije ni bitno to nama dvoma
Ljubavi gladni u mrkloj noći
Čekaju samo svoga Gudoa
Дисови стихови, а наши дани као олово тешки на танкој су грани. Дух времена окован лицемерјем, уз трку у кићењу туђим перјем. Осећа се мирис похлепе у баруштини где најбоље пливају и успевају шарлатани. Прочитај више…
Школа ми је кренула баш лако, основну сам завршио двојком, средња ми је ишла како-тако, пропад’о сам са колегом Стојком. Савлад’о сам грађу како треба, мозак ми је натек’о ко лешник, диплома ми није Прочитај више…
Konačno sam na red u zahodu Šolja mrska hladna očigledno Spuštam kapak i povlačim vodu Predsednik se obraća vanredno Navrat nanos ja se poslu spremam Hladnoća me jutarnja zapahne U tramvaju trudim se da dremam Прочитај више…