In memoriam: Илија Лакушић (1947 – 2024) – Афоризми
Илија Лакушић, рођен је 1947. године у Лијевој Ријеци. Завршио је Економски факултет у Подгорици. Био је Министар културе у Влади Републике Црне Горе (1991 – 1994.), директор, оснивач и главни уредник издавачке куће „Ободско слово“ и директор Музеја и галерија Подгорице. Био је предсједник „Удружења књижевника Црне Горе“ у више мандата и члан одбора за књижевност ЦАНУ.
Добитник је Тринаестојулске награде за књижевност 2013. године, најзначајнијег државног признања. Добио је и награде Марко Миљанов, Ристо Ратковић, Вуко Безаревић (1996 и 2006), награде Удружења црногорских писаца за дјецу за књигу године те награде Миодраг Ћупић и других. Био је добитник ордена Министарства културе Русије за културну сарадњу и допринос развоју свесловенске писмености. Његово стварање умногоме је оплеменило и обиљежило књижевни рад у Црној Гори.
Објавио је књиге поезије: Манастирски синови, Крвава катедра, Два Петра, Мала ноћна лирика, Љубио сам живот као да је мој, Успенска врата, Одбрана и последњи дани римовања, Тако је писано прије глагола писати, Прапечат, Робија иза стакла и друге као и романе, кратке приче и есеје.
Живјела радничка класа
на челу са знојем!
Не смијем се губити –
да ме не пронађу!
Срећа ме прати.
Али ни ја не посустајем.
Глупост је била толико тешка
да се под њом проломио снажан аплауз.
Бити писца је други падеж
од бити писац.
Био је пјесник слободног стиха,
а спроведен је у везаној форми.
Ако би се проституција легализовала
и држава би се другачије поставила.
Ништа није толико заједничко
да не би било моје.
Прије него је стигао да ишта уради
изгорио је у додатним напорима.
Побиједили смо
али је резултат неповољан.
Он има идеално мишљење.
Не разликује се ни од чијег.
Сви идемо напријед.
Зато се сукобљавамо.
Како ћеш имати новине
ако их не купиш?!
Раније су се много вољели,
али је све почело кад су се ближе упознали.
Више не вјерујем у гласине!
Сада су то поуздани извори.
Имамо свега –
осим појма.
Код нас је пођела рада толико развијена
да се тачно зна ко се мијеша у чији посао.
Сита свиња преврће корито,
а гладна – као што знаш.
Јак је као бик.
И ништа мање паметан.
Ми хоћемо боље сјутра,
а они нам га нуде данас.
Доље чучавци!
Народ више вјерује у шољу.
Неке ствари је јавно изнио
а неке су још код њега.
