Ninus Nestorović za „Nezavisne“: Zaglupljivanje naroda dalo je odlične rezultate
Ninus Nestorović, jedan od vodećih srpskih aforističara, ovih dana u izdanju novosadskog „Prometeja“ objavio je svoju sedmu knjigu aforizama simboličnog i aktuelnog naziva „11:52“. Ova satnica, nažalost, toliko je postala poznata da nije ni potrebno objašnjavati o čemu se radi.
Umjesto toga citiraćemo nekoliko Nestorovićevih aforizama iz najnovije knjige.
„Laži se u Srbiji već vekovima prenose s kolena na koleno, a istine samo od uva do uva“, kaže on u jednom aforizmu. Istorijski potom podvlači: „Komunizam je u nama ubio boga. Demokratija čoveka“, da bi se već osvrnuo na savremeno društvo u sljedećem aforizmu: „Vođi su se ovi naši paraziti uvukli samo u dupe. Državi u sve organe.“ Nestorović se potom pita: „Da li se prilikom prodaje naroda i države u Srbiji plaća porez?“, te konstatuje: „Nismo mi doterali cara do duvara. On je nas“, da bi zaključio svoje razmišljanje britkom mišlju: „Prvi put nismo čekali pet do dvanaest da bismo promenili ono što je loše u našoj državi. Čekali smo 11:52.“ Jasno, ovo su tek neki od mnoštva aforizama iz nove knjige. Više o istoj govorio je za „Nezavisne“.
NN: Naslov Vaše najnovije knjige aforizama nedvosmisleno aludira na satnicu pada nadstrešnice 1. novembra prošle godine. Koliko je, po Vašem mišljenju, ovaj događaj promijenio ljude i život u Srbiji, posebno u Novom Sadu?
NESTOROVIĆ: Svako od nas vidi ono što želi da vidi. Slike pred našim očima su jedno, a stvaran doživljaj sveta nešto sasvim drugo. Teško je u državi u kojoj ne postoji jasna granica između morala i nemorala, poštenja i nepoštenja, uspeha i neuspeha, sagledati stvarnost. Moramo se zagledati i u dubinu sebe i u prošlost da bismo realno shvatili našu sadašnjost. 11:52 je već dugo tačno vreme u Srbiji. 11:52 nije samo vreme smrti šesnaestoro ljudi, nego i vreme smrti slobode, časti, istine i dostojanstva jedne vlasti i jednog društva. Mnogo je tuge, bola i nezadovoljstva. Mnogo mržnje i netolerancije. Malo ljudskosti. Nezadovoljni su konačno pokazali svoje nezadovoljstvo. Mladost je pokazala da na nju može da se računa. Cene su iz dana u dan sve veće i veće. Sve ostalo ostalo je isto.
NN: Da li je satira danas sposobna da prati intenzivne događaje stvarnosti, odnosno da li je stvarnost ispred satire ili je obrnuto?
NESTOROVIĆ: Satira i „satiričari“ su deo društva. Njegova slika i prilika. Sve manje pisaca se ozbiljno bavi društvenom, politički angažovanom satirom. Neki zbog straha od reakcije vlasti, neki zbog toga što im je pero otupelo. Dominiraju lake teme. Piše se o seksu, muško-ženskim odnosima, deci, učiteljicama, cveću i proleću. Većina satiričara je pobegla od stvarnosti. Nalaze se na bezbednoj udaljenosti od nje. A sa te razdaljine teško je pisati o muci naroda, političkoj prostituciji, kriminalu, korupciji… Čast izuzecima!
NN: Slažete se, dakle, sa recenzentkinjom Vaše knjige, profesorkom Ljiljanom Pešikan Ljuštanović da dobar satiričar mora gađati jasnu, prepoznatljivu „metu“?
NESTOROVIĆ: Da li možete da zamislite čoveka koji ode u šumu da lovi medvede i vukove, uzme pušku u ruke, nanišani i pogodi drvo? Da li je on lovac ili drvolovac? Slično je i sa kvazisatiričarima. Mnogi od njih od drveća ne vide šumu punu vukova i medveda. Pa pucaju u pogrešnu metu. Nije samo problem u tome što pucaju u drveće, nego što se još i hvale da su ga pogodili!
NN: „Do jednostavnosti treba narasti“, govorio je slavni ruski pisac Nikolaj Gogolj. Pored jednostavnosti, po Vašem mišljenju, šta je najvažnije za jedan uspješan aforizam?
NESTOROVIĆ: Neophodno je životno iskustvo, emocija, hrabrost i sposobnost da se odabere prava tema. Dobar aforizam je kao dobra pesma. Ako nikog ne dira u dušu, džaba si ga pisao!
NN: U jednom aforizmu upoređujete nacističke pacovske kanale sa današnjim televizijskim koje koristi dobar dio društva da pobjegne ne od kazne, nego od istine. Koliko u tim televizijskim i medijskim kanalima ima, a koliko bi trebalo da bude prostora za kulturu?
NESTOROVIĆ: Više mesta za kulturu nema ni u našim životima. Kako onda očekivati da joj prostor i vreme poklone mediji? Zaglupljivanje naroda dalo je odlične rezultate. Stvorena je amorfna masa koja osim zadovoljenja osnovnih životni potreba nema vremena ni za šta drugo. Ti gorepomenuti kanali su kanalisali sve naše životne tokove i usmerili ih ka dnu ljudskog dostojanstva.
NN: Koliko su satira i aforizam danas prisutni u javnom književnom i kulturnom životu, da li postoji dovoljno festivala posvećenih ovim žanrovima, kolika je njihova zastupljenost u štampi i na internetu?
NESTOROVIĆ: Imao sam sreće da počnem da pišem u vremenu velikih srpskih satiričara: Aleksandra Baljka, Radeta Jovanovića, Milana Beštića, Rastka Zakića, Aleksandra Čotrića, Slobodana Simića… To su bile devedesete godine prošlog veka. Ni onda aforizam nije imao mnogo prostora u medijima. Ali je bio živ! Bio je razigran! Raspevan! Bio je oštar, kritički raspoložen. Buntovan! Danas ga isto ima (nema) u medijima kao i tada. Samo više nema tu lepotu i snagu. Tu energiju. Ostario je. Izgubio interesovanje za mnogo toga. Ali je ipak još uvek živ! Dolaze neki novi klinci… Od njih očekujem da mu vrate staru slavu.
NN: Ko su neki novi klinci aforizma u koje polažete nade?
NESTOROVIĆ: Od mlađih kolega najviše cenim Bojana Rajevića. Izuzetan mlad čovek. Kulturan, obrazovan, lepo vaspitan. Rečit. Sjajan aforističar. Jovan Zafirović je odmah iza njega. Čestit i buntovan. Miodrag Stošić. Drag i šarmantan. Tri različita pristupa pisanja aforizama. Ali, svaki od ta tri mlada autora već sada ima svoj prepoznatljiv stil. Oni su sadašnjost i budućnost srpske satire!
NN: U Vašim aforizmima raskrinkavate i izborni proces u savremenoj demokratiji. S tim u vezi, koliko današnja demokratija liči na onu u staroj Grčkoj, u kojoj je živjelo 25 odsto slobodnih građana sa pravom glasa, a 75 odsto robova bez toga prava?
NESTOROVIĆ: Razlika je samo u tome što danas i robovi imaju pravo glasa.
NN: Za kraj, kakav epilog očekujete od studentske i građanske pobune u Srbiji?
NESTOROVIĆ: Očekujem da pobedi razum, pravda i poštenje. Da pobedi mladost i vera u bolji život
