Бардови сатире Станислав Јежи Лец – Афоризми
Имао је грешне побожне мисли.
Израз моје мегаломаније је
уверење да сам још далеко од савршенства.
Нико нам ништа није поклонио.
Све смо украли сами – поносно кажу лопови.
Од култа личности
гори је само култ безличности.
Удвоје је тешко догурати до развода.
Пуно је лакше утроје.
Благо Декарту што није морао рећи:
„Мислим, дакле бијах.“
Пази како бираш снове.
Снови се понекад и остварују.
Критичари с књижевношћу
воде љубав за новац.
Љубав понекад долази тако изненада
да нас затекне сасвим голе.
Једном га је ухватила стваралачка страст –
нажалост, ухватила га је само испод пупка.
Драже су ми бајке о далеким
прошлим временима, него о будућим.
Једном ће сви људи бити као браћа –
и опет ће почети од Каина и Авеља.
Дајте ми потврду да сам луд
и почећу говорити као нормалан човек.
Њихов морал је веома низак.
Сеже само до појаса.
У борби између срца и мозга
на крају побеђује желудац.
Његова се надареност види
по избору речи које заобилази.
Кад с њиме разговарам
могу истовремено и размишљати
Наравно, не о ономе о чему разговарамо.
Ризичност живота људи
смањује се сваким проживљеним даном.
Кад бисмо дали крила ђаволу
можда би од нас одлетео као и анђели.
Вештина сликања минијатура изумире.
Та, кога би данас могли умањити?
Стварајте вечите актуелности!
Мозак би могао много учинити
да не мора мислити.
Смрт је поза мртвог човека.
Кад власт лежи на улици
требало би проверити у каквом је стању.
Ко успешно изврши самоубиство
не може себи ни да честита.
Станислав Јежи Лец (Лавов 6.марта 1909. – Варшава 7.маја 1966.) пољски књижевник.
Потиче из угледне из угледне јеврејске породице племићког поријекла. Студирао је полонистику и право у Лавову и био је сарадник љевичарских часописа и фељтонист. Књижице афоризама „Неочешљане мисли“ , објављене 1959 и „Нове неочешљане мисли 1964. Донијеле су му славу једног од највећих свјетских афористичара.
Зоо(1935.)
Шетња циника 1946.)
Живот је шала 1948.)
Неочешљане мисли 1959.)
Нове неочешљане мисли 1964.)
