Зорица Бабурски – БОЗИЈАДА
Свануло је јутро изнад градског трга
Ненаспаван и уморан дочекао сам дан
Кожа ме сврби није ваљда шуга
О зашто све ово није само сан.
Плата није легла а ни путни трошак
Наслоњен на банку држим се за ћошак
Где да кренем сада паника ме хвата
У госте ми долази судски тата-мата.
Окренем се лево окренем се десно
Ђаво шалу однео свуда ми је тесно
Најбоље ће бити да се мање мучим
У кафани првој две три да наручим.
Па да натенане још мало размислим
И уз чашу бозе главу да разбистрим.