Зоран М. Јовановић – Голему си имам муку
Голему си имам муку
притиснула са све стране
у груди ме, еве, стиска
ћу дочекам ли да сване?
Дал ће с’мне ново јутро?
Kој од нас ће се пробуди?
јебем ли га кое овој
може човек да полуди.
Телевизор исту причу
у круг врти и збуњује
седи дом бре и мируј си,
с’м на живи па свањује!
Неко зло се узвртело
поганија, пропас прави
кој не седи и мирује
час у затвор мож заглави.
По цел свет се људи кријев
из авлије не излазив
носив маске, рукавице
тако се од други пазив.
Неки други друкше причав
викав, с вирус, плашив људи
неје страшно кобајаги
а мож се и праив луди.
Коме човек да верује?
кој га све не закецује?
кој га лаже, кој га трује?
кој ли га па умирује?
Голему си имам муку
еве, с очи, све колутам.
кој направи у свет срање,
мајке му га изнабутам!
