ЧУДИ МЕ НИШТА
Ништа ме не чуди
у принципу,
чуди ме Ништа
стварно:
што и оно не поста Нешто,
јер у нас је и то могуће.
Могло би бар ташну да носи,
празном душом да је пуни,
с говорнице да се гласне
и спласне,
опет Ништа да буде,
да у принципу остане
Велико Ништа,
а у очима мерача
стварно буде
Нешто.
Налик Некоме
високо,
ништа чудно.
Лете вране, ласте лете и по неки врабац. Водом Дрином плива патка и по који жабац. Људи иду преко реке чамцем, скелом и душеком. Неки пешке мостом ходе, мој друг плива преко воде. Свуда Прочитај више…
Baš svašta Zbrda, zdola, pesma nova, ne manjka motivacije dogod je akcije, tu se život stvara, nedrug opajdava, tu se lomi, tu gori, tu se prašta, radi mašta, pršti, tu se… svašta. Jašta. Zamoru materijala Прочитај више…
Дисови стихови, а наши дани као олово тешки на танкој су грани. Дух времена окован лицемерјем, уз трку у кићењу туђим перјем. Осећа се мирис похлепе у баруштини где најбоље пливају и успевају шарлатани. Прочитај више…