Милан Р. Симић – Афоризми
Ко чита нашу сатиру, зна колико нам се лоше пише.
Србија је као измишљена за игре без граница.
Ко верује у Бога, верује и у ђавола.
Питање је у кога више?
Не поштују Божје заповести, али имамју олакшавајућу околност.
Атеисти су.
Временом, цитати постану једини доказ нечије бесмртности.
Ко тебе диктатуром, ти њега реваншизмом.
Цитирају ме.
Да будем искрен, то сам и очекивао.
Не бринем за место у историји.
Имам изабраног историчара.
У почетку беше – нико није смео да се јави за реч.
Наша политичка сатира најбоља је на свету, а то није добро.
Избегавам разговор са истомишљеницима јер се плашим оног о чему размишљају.
Што већи плагијатор, то већа мешавина стилова.
Ћутим, дакле прислушкују ме.
Што је за њих рај, за нас је пакао.
Нема ту филозофије.
Све се дешава између почетка и краја.
Шта ји је искуство?
Најбоље књижевне критике пишем о књигама које нисам прочитао.
Диктатор своју улогу никад не одигра до краја.
Србија је рај за стране инвеститоре и домаће издајнике.
Прави мудрац дуго размишља о чему ће да размишља.
Живимо никад боље.
То ће вам потврдити сваки мазохиста.
Чизма власт чува.
У почетку не беше часна реч.
Пишем афоризме по укусу неистомишљеника.
Наука Бога моли да га не нађе.
Писцима анонимних писама власт је послала захвалнице.
Комплетан грешник: колико заповести, толико грехова.
Најбољи нема коме да завиди.
Цензора на годишњем одмору замењује главни уредник.
