Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ
Купујем новине, али нисам луд да их читам.
Не укључујем телевизор.
Гадљив сам на ТВ програм.
Већина ћути јер се угледа на мањину.
Добро сам прошао у сукобу с нашим законом.
Упао сам у једну од његових рупа.
Сатира није свемоћна.
Испраним мозговима она не значи ништа.
Жалио бих и ја наш народ, али дајте ми разлог.
Комплетирао сам биографију мислећег човека.
Био сам у затвору због вербалног деликкта.
И на протестима, први редови резервисани су за њихове људе.
Гледано из угла светских историчара, ми смо један од најнаивнијих народа.
Сви имају измишљене непријатеље, али наши су најопаснији.
У најмрачнију прошлост враћамо се брзином светлости.
Народ се пита како преживети златно доба?
Истрага је прекинута јер је власт изгубила доказе.
Млади масовно одлазе у свет и са странцима деле радост о великом развоју Србије.
Невешто крије колико је болестан.
– Изнесите своје мишљење.
– А где да га изнесем?
Сви смо ми помало мањи од маковог зрна.
Књижевна мафија је безопасна.
Полицију плаћа народ, од мафије прима само провизију.
Разишли смо се после националног помирења и вратили свако својима.
Рехабилитовани пишу историју између редова.
У борби против организованог криминала поражени су од мита и корупције.
На информативне разговоре зову само опасне по околину.
Највише купују интелектуалце.
Пала им цена.
Немам шта да разговарам с њима.
Ја мислим својом главом.
