Милко Грбовић – Несврстани и остали
Волео нас нико није
као Хаил Селасије.
Лепили смо слике
Бандаранаике
орило се небо плаво:
Волимо те, Сиримаво!
Грејала нас попут бунде
љубав Кенета Каунде.
Волимo веома
Кенијату Кома.
Волели смо, није шала
и Нехру Џавахарлала.
Грејала нас љубав стварна
Гамал Абдел и Сухарна
и пружена братска рука
Нородома Сиханука..
.
И Рујке смо и Амере
тад гледали са дистанце
волели смо Моамере
и остале несврстанце.
*
Клицали смо, к’о друг другу
кроз толике деценије,
све је сада на поругу
мени видиш баш и није.
Због другова давних наших
није вода преко гуше
нити се кад од њих плаших
да ће кућу да ми руше.
Пријатеље несврстане
заменисмо новим сада
и то листом с оне стране
на којој и сунце пада,
Тамо код њих сунце клоне
и покуља густа тмина,
нараштаје жалим оне
које љубав греје њина.
Уздижу нас и просветле
не питаше да л’ смо хтели,
баце бомбе и ракетле
да би нас у ред довели.
Ја разумем људску муку
што зна кичму да савије
али што нас више туку
шенимо им љигавије.
Иза брда шта се ваља
ђаво сами не зна касти,
несврстани свих земаља
спашавајте од пропасти.
