Афоризми Милана Пантића
Са једне стране невоља, са друге несрећа. И онда је дошло до обрта.
Преласком на онлајн наставу, у учионицама је завладала савршена дисциплина
Док смо били млади доказивали смо се другима, сад доказујемо себи да то још можемо.
У разреду сам један од два, ако не и три, а можда и четири ученика, који тврде да је нова професорица за пет.
Освануо је сасвим обичан дан. И онда сам укључио телевизор и телефон…
Због плата, инжењери су постали шофери, а шофери отишли да управљају државом.
И чланови жирија читају, некад што им је написано, а некад пишу и сами.
Јевтино смо продали своју кожу, ни за опанак нам није остало.
Један од симбола Титове Југославије, Голи оток, припао је Хрватима. Србима је преостало Велико ратно острво.
Новине више нису на цијени, тоалет папир јесте.
Опозиција треба да стане у једну колону, кад се мане странпутица.
Будимо реални, добили смо оно што смо мислили да је немогуће.
У бакиној кухињи ватра се угаси прије но што ручак загори.
Не износимо робу на пијацу, пошто извозимо радну снагу.
Док струја није била измишљена, улогу полиграфа је играо поп, за исповијест.
Добро би било да нисмо тражили боље, а још боље да нам је сада добро.
Примијењена математика, он множи, а ја вадим коријење.
Људи су наша трајна вриједност, за изборе дају глас, касније порез.
Кад видим куд све ово води, вођа ми и не треба.
Савремени полтрони се увлаче и на профиле на друштвеним мрежама.
