Интервју: Миладин Берић, лирик и сатирик
У МЕНИ ЈЕ ЛИРИК ПОБИЈЕДИО САТИРИЧАРА
Разговарао: Миленко Миро Шарац
Живимо у времену опште релативизације, дисконтинуитета, превредновања значењских одређења… У том смислу, како видиш улогу и задатак сатиричара у времену данашњем?
Улога сатиричара у односу на неко раније вријеме није се промијенила али је девалвирала. Ипак, без обзира што сатиричари данас не могу ништа да промијене, сем можда себе, веома битно је да на један, углавном интелектуалан начин, указују на девијације, како друштва, тако и појединаца. Из тог разлога можемо сматрати да сатиричари, или бар добар дио њих, спашавају образ заједнице, ако овакве банано-државе каква су наше, уопште имају образа. Оно што је такође битно, данашњи сатиричари имају слободу говора с тим да то што говоре, у случају да је шкакљиво, немају гдје да објаве, или имају у медијима који имају миноран утицај на друштвену стварност. Наравно, постоје друштвене мреже, али и ту се објављивање најчешће своди на личне профиле или странице које немају велики број посјетилица, а тиме и домет. Оно што је ипак најбитније то је да данашњи сатиричари не посустају, вјероватно из разлога што тиме хране свој дух, у свијету који је скоро потпуно постао материјалан.
Миладин Берић примарно: лирик или сатирик?
Иако у посљедње вријеме много више пишем сатиру него лирску поезију ту нема никакве дилеме. Лирик. У свему томе уопште нису битне награде или признања већ онај унутрашњи обасјај или још боље оно унатрашње задовољство које свако од нас осјети када нешто напише. У мом случају то задовољство уопште није исто када напишем какаву лирску пјесму или какав афоризам, сатиричну пјесму или причу. У мени је лирик побиједио сатиричара још од када сам просуо прве ријечи на папир и то се више не може да промијени, а изван мене, могуће је, да је моја сатира побиједила лирику.
Увелико се прича о кризи сатире, наравно не у смислу продукције, већ нивоа квалитета. Како зауставити тај негативни тренд?
Пјесничка громада Бранко Миљковић давно је рекао да ће поезију сви писати. Тако је и са сатиром, погово са њеном најкраћом формом – афоризмом. Наиме, друштвене мреже су омогућиле да свако, испочетка стидљиво, а касније наметљиво, предочи аудиторијуму своју писанију која је најчешће лоша копија нечега већ написаног, да не кажем крађа. Афоризам је вјероватно најидеалнија форма за плагирање, и то за плагирање које је обично далеко испод нивоа оригинала, јер плагирати могу само неталентовани, људи без идеја и стила. Разна тапшања, похвале и слично, које превазилазе границе доброг укуса, само дају подстрек неквалитету, који у у својим очима толико порасте да му се замути вид од сопствене величине. С обзиром на наведено врло тешко ће се зауставити суноврат, не само сатире, већ и поезије, прозе, књижевности уопште. Неће дуго проћи до времена када ће код нас свака друга особа постати афористичар. Јер је та форма, што би странци рекли ин. На страну што се величајући афоризам потцјењују све друге сатиричне форме, поготово сатирична поезија, за коју скоро и да нема више конкурса.
Твоје сатирично и укупно стваралаштво заслужено су пратиле и награде, похвале… Колико је данас оно што колоквијално називамо „признање“, и стварно признање компетентних људи о потврди квалитета нечијег стваралаштва?
Нико није имун на признања, на награде и похвале па тако и моја маленкост. Битно је да за било коју награду нисам ургирао јер се то коси са сатиричном филозофијом, која би од филозофије свих књижевних врста требала бити најморалнија. Раније сам се много више радовао наградама, а данас је то у сфери веома кратке драгости. Ово из разлога што у друштву које је деградирано у цјелини тешко је да и награде не буду деградиране. Тако се пред самог себе поставља упитник. Наравно, нису сва признања иста и не долазе сва од компетентних људи. У суштини најбитнија је конкуренција, здрава конкуренција у којој је награда освојена, а не она из мог афоризма: Умало да добијем значајну књижевну награду. Фалило ми само триста евра!
Шта, свим околностима упркос, можемо очекивати из креативне радионице Миладина Берића у релативно блиској будућности?
Пошто још увијек имам инспирацију, или сам бар умислио да је имам, постоје и неке збирке које би ускоро требале да угледају свјетлост дана. До краја године изаћи ће нова збирка афоризама која је на путу у штампарију промијенила наслов, тако да ће се умјесто Босна и Шверцеговина звати Корективни имунитет. Убрзо би требала да изађе и збирка сатиричних прича „Менаџменто“, те збирка „Кад ђаво умијеша прсте“, чији излазак одлажем већ неколико година а која би требала да буде трећи дио моје писаније на шаховске теме. На крају, могуће да у неко скорије вријеме објавим и нову књигу сатиричне поезије због обиља написаних пјесама са сатирично-хумористичним призвуком које су ноћивале по разним порталима.
Миладин Берић (М. Б. Романов) по занимању дипл. инж. електротехнике рођен 1962. у Бањалуци До сада објавио: „Кораком рањене корњаче“ (поезија, Бања Лука, 1998), „Свитац у огледалу“ (поезија, Бања Лука, 2001), „Јутро на Задушнице“ (поезија, Бања Лука, 2002), „Лаку ноћ пропали студенти“ (сатира, Бања Лука, 2003), „Ловци на сјенке“ (са Ж. Вујићем и Д. Самарџићем – афоризми, Бања Лука, 2003), “Четворобој” (са Ж. Вујићем, С. Јанковићем и Г. Кљјићем – сатира, Бања Лука, 2004). „Једном у заувијек и даље“ (поезија, Бања Лука, 2005), „Приче из Педоније“ (сатирилне приче, Бања Лука, 2007), „Од конца до гајтана“ (сатирична поезија, Бања Лука, 2008), „На дан Светог Трифуна“ (поезија, Бања Лука, 2008), „На европском пруту“ (афоризми, Бања Лука, 2009), „Часовник који враћа вријеме“ (есеји, Бања Лука, 2010), „Кад бисер одбаци шкољку“ (лирски медаљони, Бања Лука, 2011) „Хага о Србима“ (афоризми, Бања Лука, 2012). „Звона у вјетру“ (поезија, Бања Лука, 2012), „Мусака“ (Електронска књига – сатира, Бања Лука, 2013) „Квазимодо извини на грби“ (сатирична поезија, Бања Лука, 2013), „Ономад је била добар комад“ (сатирична поезија, Бања Лука, 2014), „Изборни слаган“ (афоризми, Бања Лука, 2015). „Атлантида“ (поезија, Бања Лука, 2017). „Мусака са укусом афричке шљиве“ (Електронска књига – сатира, Бања Лука, 2017) „Самоусправљање“ (афоризми, Бања Лука, 2018). „У сазвијежђу Лире“ (поезија, Зворник, 2020). „Лажни профил“ (поезија за дјецу, Бања Лука, 2020). Пише поезију, прозу и више врста сатиричних форми. Објављивао у свим важнијим дневним новинама и књижевним часописима на српском говорном подручју. Превођен на више језика. Вишеструко награђиван и заступљен у више антологија и зборника. Неке од сатиричних награда: Златна кацига (2021 за поезију, 2019 за причу, 2017 за афоризам) Крушевац Златни Змај за афоризам (2018) Љубљана Награда „Наџи Наман“ (2014) Либан „Раде Брка“ – Златна кацига (2013) Крушевац Награда за најбољу сатиричну пјесму – Жикишон (2012) Параћин Награда за најбољу песму Међународног фестивала хумора и сатире „Сатира феста“ Београд (2010). „Кочићево сатирично перо“ Челарево (2010) Златни афоризам „Клуб умјетничких душа“ Мркоњић Град (2010) „Умовање чистог разума“ Бања Лука (2009) Члан Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Предсједник Удружења књижевника Републике Српске – Подружница Бања Лука
