Догоријева ватра у огњиште,
Снијег пада, мота се дуван.
Огњарица постаде бојиште:
Гуслар гуди први Јолев мегдан.
Чим гудало дотаче струне,
Из огња полетјеше жеравице.
Пршуте се суше, пеку кобасице –
Људи и јунаци јуришају на плотуне.
До сад нико не страда од чаше,
Ал’ да знате погибије наше:
Послије флаше – ноге бјеху тешке,
А дома се треба вратит’ пјешке…
Лете вране, ласте лете и по неки врабац. Водом Дрином плива патка и по који жабац. Људи иду преко реке чамцем, скелом и душеком. Неки пешке мостом ходе, мој друг плива преко воде. Свуда Прочитај више…
Baš svašta Zbrda, zdola, pesma nova, ne manjka motivacije dogod je akcije, tu se život stvara, nedrug opajdava, tu se lomi, tu gori, tu se prašta, radi mašta, pršti, tu se… svašta. Jašta. Zamoru materijala Прочитај више…
Дисови стихови, а наши дани као олово тешки на танкој су грани. Дух времена окован лицемерјем, уз трку у кићењу туђим перјем. Осећа се мирис похлепе у баруштини где најбоље пливају и успевају шарлатани. Прочитај више…