Афоризми Милоја Вељовића
И после тридесет година брака жена ми тепа. Само, уместо куцо, каже ми џукело!
Очито је да сам на важној животној раскрсници. Сви ме тапшу и сви ме жале!
Коначно сам упловио у мирне брачне воде. Жена и ја не дирамо једно друго!
Успео сам да саставим крај са крајем. Зато што је он дошао раније!
Моја жена воли јужно воће. Све време ме цеди као лимун!
Чистог образа излазим пред народ. Зато што ме на послу сви рибају!
Шта је то у мојим венама што ме тера другим женама. Моја жене!
Нема везе што пуцам по свим шавовима. Шије ми га Ђура!
Моја комшиница је променила љубавни стил. Чула је да срећа улази на уста!
За моју ташту могу рећи да је чвршћа од кремена. Има камено срце.
Ова, као и све друге јесени, боде ми очи. Премазана је свим бојама!
Што сам старији, све чеће мокрим. Откравило се, изгледа, нешто у мени!?
Није тачно да ми се ништа не диже. Притисак код мене увек варира!
Колегиница са посла воли геометрију. Право се скоцкала.
И ја сам увидео да онај одозго више види. Чим сам стао на луди камен!
Моја ташта ради рударски посао. Копа по мојим џеповима!
