Ninus Nestorović – Aforizmi
Treba da prođe mnogo vremena da bi narod sve ružno što mu se dešava zaboravio. Nekad čak i po dan-dva, a nekad još i duže…
Dve istine o jednoj te istoj stvari za nas Srbe je malo. Jedna mnogo.
Ovde više psi ne žive pasjim životom, nego ljudi.
Nije u Srbiji sve strano. Roblje je domaće.
Novinarstvo u Srbiji ubijeno je tupim predmetom. Perom.
Političar koji se sa funkcijom venča iz koristi, sve ostalo može da radi iz ljubavi. Čak i da krade.
Na miting vladajuće stranke po službenoj dužnosti ne izlazi samo policija. Izlaze i mitingaši.
Boja našeg informativnog mraka nije crna, nego pink.
Iza velikih civilizacija kao dokaz da su postojale ostaju građevine. Iza malih grobovi.
Novo vreme, novi režim, nova obećanja, nove istine, nove šanse, nova ulaganja, nove investicije… Samo su budale koje u sve to veruju ostale stare.
Naša država renovirana je samo spolja. Iznutra još nije.
On svima može da pomogne, samo sebi ne može. Takva je priroda njegove bolesti.
Neradnici mnogo više drže do praznika rada, nego radnici. Radnici ga slave samo jednom godišnje, a neradnici svaki dan.
Naši kriminalci su bolji i humaniji od naše države. Oni novac ne otimaju od siromašnih, već samo od bogatih ljudi.
Od svoje senke se pobeći ne može. Ona ti je uvek za petama.
Izvršili smo duhovnu obnovu. Jednog boga zamenili smo drugim.
Zidovi ćutanja su bedemi našeg propadanja.
Ovde svi sve rade samo da ne rade.
Za razliku od ljudi, ideje, što su bolesnije, one žive duže!
Svuda gde je vlast nadzorni organ za sprovođenje uličnih zakona i izvršenje božjih kazni, batina mora da bude izvršni.
Dobro je dok na državnoj televiziji repriziramo samo igrani program sa početka devedesetih godina prošlog veka. Neće valjati ako počnemo da repriziramo i informativni.
Ljudi zaraženi bolesnim idejama uvek se nalaze u kritičnom stanju.
Zaraženi bolesnim idejama, za razliku od ostalih pacijenata, kad su u kritičnom stanju nisu vezani za krevet, nego za televizor.
