Ništa me ne čudi
u principu,
čudi me Ništa
stvarno:
što i ono ne posta Nešto,
jer u nas je i to moguće.
Moglo bi bar tašnu da nosi,
praznom dušom da je puni,
s govornice da se glasne
i splasne,
opet Ništa da bude,
da u principu ostane
Veliko Ništa,
a u očima merača
stvarno bude
Nešto.
Nalik Nekome
visoko,
ništa čudno.
Jednoga dana sidro si digla U svoj si kofer strpala sve: Zajednički ukradena krigla Pegla i crtež iz Venecije Odnela si papuče svoje Prve dve ploče „Discipline“ Knjigu „Bašta sljezove boje“ I jedno kuče od Прочитај више…
Кад богови измјесте нам пругу кад возови неповратно прођу кад све среће спојимо у тугу шта нас брига ми имамо вођу. Вођа нам је битнији од Сунца чудна љубав нас и њега веже јер Прочитај више…
Ima li kraja lažima? Može li savest da bledi, da se čovek na pogrešne vrednosti samo usredsredi? Može li naprasno da zaluta, da ga povede tamno siva ruta, što dovodi do kraja turobnog puta. Прочитај више…