Jednoga dana sidro si digla U svoj si kofer strpala sve: Zajednički ukradena krigla Pegla i crtež iz Venecije Odnela si papuče svoje Prve dve ploče „Discipline“ Knjigu „Bašta sljezove boje“ I jedno kuče od zelene gline Sve što si odnela, još mi nije falilo Ali mi je ubilo, ono Прочитај више…
Кад богови измјесте нам пругу кад возови неповратно прођу кад све среће спојимо у тугу шта нас брига ми имамо вођу. Вођа нам је битнији од Сунца чудна љубав нас и њега веже јер што чешће брљезга и бунца тим нам јаче на срце прилијеже. Срби могу и кости Прочитај више…
Ima li kraja lažima? Može li savest da bledi, da se čovek na pogrešne vrednosti samo usredsredi? Može li naprasno da zaluta, da ga povede tamno siva ruta, što dovodi do kraja turobnog puta. Ako je pristojan i stamen bio, šta mu je to život učinio, u nedoličnog Прочитај више…
LOŠA PROCENA Smeh koji nije iz srca, reč koja ne izlazi iz duše, gest koji ne prati osećaj puki je promašaj. Ne valja dvoličan biti, kad-tad se jasno vidi, neiskrenost se, na kilometar, providi, ne može to da se dugo odgodi. IISPLIVAVANJE Treba da se slavi kad se krupna prepreka Прочитај више…
BLATOUSTI Bio jednom Šmokljan Bata Hteo da se igra rata Vanredno se svakog dana Obraćao sa ekrana Ratnu vatru palio je Vatru vinom zalio je A dok s nama ne zarate Otvarao kombinate Slušala ga luda raja Kako će im doći kraja A kraj će im biti brzi Jer ih Прочитај више…
Лете вране, ласте лете и по неки врабац. Водом Дрином плива патка и по који жабац. Људи иду преко реке чамцем, скелом и душеком. Неки пешке мостом ходе, мој друг плива преко воде. Свуда људи иду мостом сами ил’ са својим гостом. Само мостом Мехмедовим преко Дрине вишеградске није Прочитај више…
Baš svašta Zbrda, zdola, pesma nova, ne manjka motivacije dogod je akcije, tu se život stvara, nedrug opajdava, tu se lomi, tu gori, tu se prašta, radi mašta, pršti, tu se… svašta. Jašta. Zamoru materijala se nebriga ne oprašta, da se menja – realno nema zašta. Pozitivan stav Kad u Прочитај више…
Дисови стихови, а наши дани као олово тешки на танкој су грани. Дух времена окован лицемерјем, уз трку у кићењу туђим перјем. Осећа се мирис похлепе у баруштини где најбоље пливају и успевају шарлатани. Дисови стихови – теку наши дани као олово тешки и на танкој грани.
Школа ми је кренула баш лако, основну сам завршио двојком, средња ми је ишла како-тако, пропад’о сам са колегом Стојком. Савлад’о сам грађу како треба, мозак ми је натек’о ко лешник, диплома ми није пала с неба, ојач’о сам и струку и речник. Постао сам сигуран у знање, могућности Прочитај више…
