Државе наше вербално крило Бесједник страшни изнад свега Таквога сигурно није било Од Косова, ма ни прије њега. Њему не треба PowerPoint Не пије ракију, нема трему Ништа бенседин, ма какав Joint Ми сви видимо Бога у њему. Кратка пауза – тзв. цезура Када је густо окреће на шалу Прочитај више…
(Atipika u srpskoj književnosti) ČUDI ME NIŠTA Ništa me ne čudi u principu, čudi me Ništa stvarno: što i ono ne posta Nešto, jer u nas je i to moguće. Moglo bi bar tašnu da nosi, praznom dušom da je puni, s govornice da se glasne i splasne, opet Ništa Прочитај више…
Свануло је јутро изнад градског трга Ненаспаван и уморан дочекао сам дан Кожа ме сврби није ваљда шуга О зашто све ово није само сан. Плата није легла а ни путни трошак Наслоњен на банку држим се за ћошак Где да кренем сада паника ме хвата У госте ми долази Прочитај више…
Два Србина вишекрилна Два Србина нестабилна Састали се у процепу Оба хвале кућу лепу Кућа тиха златног крова Први каже здраво нова Други намах одговара „Од венаца кућа стара“ Да не има бол у души Први другом кућу сруши.
КНЕЗ РОГАН Причај штогод, Драшко, од Млетаках! Какав народ бјеше на те стране? ВОЈВОДА ДРАШКО Какав народ, питаш ли, Рогане? Ка остали — не бјеху рогати. КНЕЗ РОГАН Знамо, чоче, нијесу рогати, но бјеху ли згодни и богати? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више; од Прочитај више…
– Добро је, ћути… Може и горе Да ли ме чујеш, земаљски створе?! – Чујем те, чујем… Ал‘ нећу да ћутим. Ти ме бар знаш не умем да мутим… – Само ти настави са својом галамом, а онда се сам бори са свеопштом тамом… Проучи мало ћутологију. То ти Прочитај више…
Иде пиле по камену Носи сламку на рамену Са уздахом тужно гуче Зашто цео живот вучем? Иде маче по бандери У напетој атмосфери И мауче доста грубо Зашто увек идем рубом? Иде куче кроз шљивике Заврзује стакленике Шкевће наглас да сви чују Зашто само мене псује? Прочитај више…
Слава вама, који ручате милиони! И вама, већ сите хиљаде! Ви, што измислисте бифтек, буљоне, хиљаде тањира изобиља. Ако гранате ошину, хиљаде Ремсова кад рабиле скроз би – ипак исте би биле ножице кокошију, и на стари начин дисао би ростбиф. Стомаче у панами! Зар заразит то ли Величином смрти Прочитај више…
Како стаде Сербија, славна и угодна, са множеством народа бивша пређе плодна, пресилними цареви и храбри солдати, сад у ропство другима морала се дати. Плачући, ах, прегорко, плачем се дан и ноћ. моју терзам утробу, јер ја нејмам помоћ: који су ми од најпре добри друзи били, сад су ми Прочитај више…
Две реке се таласају, те лепоте мало где је, од извора не престају, на саставу бајно све је. Једну вељу реку чине пут небеса која тече. Дивна брда, две планине, поглед муте. Жеља сече! Да горске им гледам очи, росу купим са пашњака, слив тих река да прескочи додир руку, Прочитај више…