Писци на челу Срба – Обогаћени на грбачи сиромаха. Профитери, коцкари оним што је стечено туђим трудом; Просјаци у духу И моралу. На вечери њихове сатире и поезије Одлазиће њихове жене. На улицу кад изађу лица ће покривати новинама Да их не препознамо. Живеће између стида и страха.
Шта је ово ево неко доба Те у шетњи шапућемо оба!? Нема гласног збора за лијека Не трепери лица од смијеха; У димове увијамо душе Савијамо се како вјетар пуше; Циједимо кроз брк што гажемо И кроз ситна сита се лажемо; Сретамо се глуви, изнемогли И од празних срца Прочитај више…
БАЛАДА О ПЕНДРЕКУ Киша лије. Нека лије, Пандур свога сужња бије. Овај тргом шири дреку, Моћ је власти у пендреку. Пендрек шара по плећима. Плећа крхка. Шара много. Пендрек зверан, погибељан. А ја сасвим изнемого. Пендрек пуца – нема фола Телом шири мапу бола. Нема прича изокола. Пребише ме изокола. Прочитај више…
ДИСОВИ СТИХОВИ НАШИХ ДАНА Дисови стихови, а наши дани као олово тешки на танкој су грани. Дух времена окован лицемерјем уз трку у кићењу туђим перјем. Осећа се мирис похлепе у баруштини где најбоље пливају и успевају шарлатани. Дисови стихови – теку наши дани као олово тешки и на танкој Прочитај више…
ПОЛИТИЧКА ЛУДА Имам предлог за политичке органе отварам уста, лајем, па шта буде. Предалжем, без шале, слане и неслане, обнову функције политичке луде. Ко некад уз краља и велможе могле би уз председнике и министре без кажњавања и критике строже, дворске луде политику да бистре. А не би било тешко Прочитај више…
ТРАНСВЕСТИТ Пригустило старом чика-Пери, пензијица у џепу га сврби: младо месо испод ока мјери. Гладне очи – такви смо ми Срби. Новембар је – она полугола, ташница се преко лакта клати: „Штета, чича, што немате кола!“ Свака роба мора да се плати. Ту је близу и неки шумарак, а у Прочитај више…
Опет за нас колац шиље, то баш нешто ново није, под чије ћу ја окриље где ћу сада, Арсеније? Kо и онда, опет за нас палацају исте змије, како јуче, тако данас пут под ноге, Арсеније. Огњишта нам запретена, стрњике нам голе труну, на која нам сад вретена судба преде Прочитај више…
Владислав Петковић Дис (1880-1917) заузима истакнуто место у српској поезији XX века и готово је незаобилазно име сваког антологичара. Дис, девето од тринаесторо деце Димитрија и Марије Петковић, рођен је 27. фебруара 1880. године према старом календару, односно 10. марта по новом у Заблаћу код Чачка. Димитрије Петковић, Дисов отац, Прочитај више…
ПРЕПОРУКА Напиши нешто сатирично Теби то баста, ма свака част Немој да помињеш никог лично Само у начелу вођу и власт. Додај понеко опште мјесто Онако бенигно политичко Образ је страхом укаљан често Постави питање реторичко. Призови твоја античка знања Писмен си човјек, држи до тога Како су Прочитај више…
Tuđe oči bolje vide Često se sa poštovanjem obraćamo onima koje ne cenimo, tapšemo one koje ne podnosimo, živimo s onima koje ne volimo, propustimo da dobro odmerimo, kako onda da poštenje cenimo? Premašimo sve svetske lažove, i lopove, lokalne prevarante, kad u svakodnevnom ponašanju ne nalazimo pravedničke stavke; kad Прочитај више…