Испред Свечане сале општинског здања на првом спрату, окупило се доста људи. Сви су хтели да буду што ближе вратима не би ли међу првима ушли у салу. Млађа женска особа љубазно их је замолила да се удаље и да ће улазити један по један по редоследу како су пристизали. Прочитај више…
Jed’ n, školski čas, od istorijsku ličnos’, u novu eru. Učiteljica ne beše propituvala, da vu reknemo, koja je istorijska ličnos’, da gu opišemo, i ja se prvi javi, izlete ko ždrebe pred rudo, što se kaže, ko brzak, jer mi se od pamet tresnu, onaj svetska sveznalica, sa cvikeri, Прочитај више…
Рече ми Рајко Јоличић, они пјесник из Бара, да се опет расписује конкурс за водиче, на који је он прије учествовао. Пријави се ја и, богами, нијесам вјеровао, позваше ме на испит. Питају за искуство. – Водио сам двадес’ година козе на ивицу шуме по пет километара од куће да Прочитај више…
Један наш писац, погодићете на кога мислим, лежао је на песку. Да, на врелом песку, али не на плажи, него на као прах ситном песку неке друге планете. Полако се усправља. Његовим умом господари нека виша сила. Док махинално пали цигарету, још мисли да је на удаљеној планети. Да крене Прочитај више…
Већ неко време покушавам да дохватим тачку на зиду. Зид је раван и гладак. Никако ми не полази за руком да се успужем. Да сам пуж можда, или бубашваба. Она може свуда, па чак и на моју тачку. Успео сам да спојим дрвену дршку од метле са партвишем. Спој сам Прочитај више…
Đenerale! – Armijski generale, moliću lepo!!! – Ispravlja me čiča Draža. – Dobro, dobro, čiča Dražo. Znači, pristalica si! -pita me čiča Draža. – Pa, mislim da. – Ustvari ne. Ne znam. – Kakav si ti junak, kad se kolebaš sinko! – Pa.. Pa.. Pa.. Sve, nešto zamuckujem.-Idemo tako Прочитај више…
Наслонио се директор школе челом на дупло стакло ПВЦ-а што му га је прекономлани поклонила јапанска амбасада као донацију једној од најстаријих црногорских школа. Наслонио се и притиска све јаче главом док гледа у мећаву и мисли како је ту некад било оно обично примитивно и превазиђено прозорско окно Прочитај више…
NOVO! U Ministarstvu kulture,u foteljama koje kao da su preuzete iz univerzuma Šerloka Holmsa,spavaju i hrču.Upada Dositej na rolšulama.Probuđeni iz prijatnog sna,nepoznati slu- žbenici,za koje niko nikada nije čuo,gledaju neprijateljski.Na licima imaju maske,ali one klasi- čne,što ih čini stvarno nepoznatim. SLUŽBENICA 1:A tako smo se lepo dosađivali! DOSITEJ:Knjige,knjige,braćo,a ne zvona Прочитај више…
Кад сам му, на почетку нашег разговора, рекао да је права коњина, одговорио је: „Па шта, коњ је племенита животиња!“ Кад сам, после тога, рекао да је ован и то с роговима, рекао је да не мари ич због тога, јер му је то хороскопски знак. Кад сам му, у Прочитај више…
Био сам сасвим мали када сам чувао стоку и уз вечеру са братом слушао причу. А прича вели: Била два чобана, па чували и музли овце заједно и имали само један ваган за млијеко. Кад узваре варенику успу је у онај ваган и крену да вечерају. Млађи чобан Прочитај више…