У складу са потребама наше фирме редовно и континуирано се раде интерне едукације и доквалификације. Како из области струке тако и из области организације. У пракси су се најисплативије показале организационе едукације за дошефчиће, пришефчиће и зашефчиће. Најтеже је положити за дошефчића, те за то није довољно бити едукован, Прочитај више…
I dok sa starog gramofona kliziše ‘bib bap’, taktovi neke džez muzike, solo trube, ja zaspah, u hladu iznajmljene sobe, u centru Beograda, i čuh, kako Luis Armstrong,drži trubu u ruci, i hrapavom bojom glasa, peva onu Bajaginu:“Dobro jutro džezeri… dole ispod Slavije, kada šina savije, kući idu džezeri… A Прочитај више…
Пошто су ручали уз уобичајена узајамна питања из свакодневног живота и евоцирања успомена, Анђа се сјети и жене са црвеним аутом: – Прошла ме колима, нека жена на кривину код Проданова крша. – Црвени ауто? – пита је брат. – Јес! – То је Љубица Божидарова. – Уу! Баш Прочитај више…
Знаш зашто На Биро сам дошао са пуно самопоуздања, али су одбили да ме региструју и скоро најурили уз образложење: „Ти знаш зашто”. То што су се сви окренули и бленули у мене, посебно ме узнемирило јер ми се учинило да једини не знам зашто? Видио сам да ту нема Прочитај више…
„Драги гледаоци, по најпрецизнијем мерењу гледаности телевизије, наш програм јуче је био најгледанији и пратило га је више од милион и по гледалаца, највише захваљујући емисији „Причам ти причу“, у којој је гост био наш председник“. „Мерење гледаности јучерашњег телевизијског програма, показало је да смо ми били најгледанија телевизија Прочитај више…
Шта ћу, Бог ме убио, овако сам навикао и сам ћу, изгледа, и вијек провести. А и нијесам сам. Заволио сам ово живо што имам таман ко да су чељад. Чудиће ми се, а и чуди ми се свак ко види колико ми се само мачака у ових неколико Прочитај више…
Он је тај и тај писац. И да ти не рекох, сигурно би га препознао. Мало је таквих за које нико није чуо. А њега сви знају по томе што га нико не зна. То је његов знак распознавања. И кад ти неко каже, знаш оног писца, оног што га Прочитај више…
U privatnom hotelu, pokraj autoputa, dokono osoblje se tromo i bezvoljno kretalo, zureći u prozorska stakla, tražeći pogledom putnika namjernika. Bio je tu i jedan olinjali stari mačak, koji je više spavao nego li bio budan. Drijemao je tik do vrata restorana i čekao nezasluženi obrok. Tek toliko da Прочитај више…
Све је било у реду док сам своје опсервације претакао у афоризме, пјесме и приче. Почео скрибомански, па све колебљивије, до сумње да сам уопште неки писац. Међутим, уђе човјек у године које стручњаци називају климакс, а моји мудри Ровчани, „пандрц.” Нема свињарије, нити дна до кога можеш, да те Прочитај више…
Јуче, а ка сваки дан, не знам што да чиним, нервозан ка пас од ујутру, још ништа од онога посла у колектор што га чекам од избора, све данасће сјутраће, ајде реко до кафића да свратим, пиво макар једно да попијем на ову негативу и врућину, и одем неђе око Прочитај више…